Откад су нам узели краве сваке вечери ми долазе у сан

Једна моја старија крава побацила је у шестом месецу трудноће. Позвао сам ветеринара из Штрпца да провери зашто је побацила и да утврдимо разлог. Он ми је рекао да позовемо и друге ветеринаре, да се консултују. Позвао сам их. Дошли су, узели узорке и испитали и ту краву и осталу стоку. Испало је да је крава која је побацила здрава, а да се код друге четири сумња на бруцелозу. Урадили су један брзи тест, који је показао да има болести. Али главни ЕЛИСА тест није показао болест ни код једне. Зато смо тражили да поново ураде тест, да се детаљно утврди да ли су стварно болесне или нису. Нису хтели. Дошли су, покупили краве и одвезли их.

Овако нам Новица Илић укратко прича о немилом догађају који се недавно одиграо у дворишту породице Илић, која живи у Сушићу, једном од најудаљенијих села Сиринићке жупе.

Десет година рада далеко од куће

После више од деценије рада на грађевини у Београду, Новица је имао операцију кичме. Уз дијагностикован дијабетес, његово здравствено стање је постало врло осетљиво и од тада више не сме да ради теже послове.

Десет година сам радио на грађевини, све док се нисам оперисао прошле године. До тада сам редовно ишао да радим, да помогнем породици. Откад сам оперисан, код куће сам. Имам и дијабетес.

Највећи део младости провео је далеко од куће, зарађујући за подизање и школовање четворо деце. Са супругом Данијелом има три сина и ћерку.

Ми смо вредна, честита породица. Живимо и радимо заједно са браћом. Од тога смо живели. Правили смо и продавали сир, школовали децу. Косимо ручно, немамо машине. Коњима. Упрежемо и волове. Ретко где може трактор да приђе, чак и онај мали. Брдовито је. Углавном радимо са коњима. Трудимо се; нешто купујемо, а нешто сами обезбедимо. Деца су увек била уз нас. И они раде. Овај млађи син студира, али кад је код куће, помаже, поготово откад сам ја оперисан.

 Живот породице Илић под Шар-планином

Илићи су годинама живели од пољопривреде и продаје шарског сира. Новичина два старија сина радила су грађевину у Београду, а сад раде у Нишу. Ћерка Лана је гимназијалка. Маркова деца још увек су у основној школи. Њих је троје: Лена и Јана и најмлађи Вујадин, који носи име по деди.

Јетрве Данијела и Илиријана заједно музу и праве сир. Осим што раде у домаћинству, слажу се и помажу у свим породичним обавезама. Слоге и љубави у кући Илића не мањка, те се тако лакше подноси и друга, тежа страна живота под Шар-планином.

За килограм шарског сира треба десет килограма млека

„Ако хоћеш прави шарски сир, треба два месеца да сазри. Ујутру га мало оставимо на сунцу, а кад сунце јаче огреје, склањамо га у хладовину. На промаји се редовно брише. Један колут има од килограм до два и по, зависи од млека. А за килограм сира треба десет килограма млека.“

Тако се у домаћинству Илића прави чувени шарски сир, од чије су продаје годинама живели и школовали децу.

 Одузимање стоке и губитак прихода

Откад су нам узели краве, шећер ми је скочио и никако не могу да га спустим. Пијем три врсте лекова. Док смо имали краве, радили смо и имали смо лепу зараду. Сада су нам узели краве и немамо ништа од тога. Од примања имам само социјалну помоћ из Србије, 23.000 динара, и дечји додатак за ћеркицу од 4.000 динара.

Нико у овој породици није стално запослен. Чувајући краве и козе, Марко и Новица и њихове супруге хранили су седморо деце.

Нажалост, до данас нису сигурни да ли је до одузимања стоке заиста морало да дође. Са образложењем да је даље испитивање скупо, инспекција је одузела животиње. Уз мењање резултата првих тестова из часа у час, без показивања налога и са документима на албанском које домаћини нису разумели, то се ипак десило.

Уз четири стеоне краве, одведено је и десет коза. Укупна новчана штета ове породице је и преко 11.500 евра. О штети која је настала у грудима и души свих Илића не може се до краја ни говорити. Сузе у очима сељака заустављају речи.

Деца су ми плакала за том кравом

„Говорио сам им да извадимо крв, да проверимо, да видимо. Али они су тражили да је уклонимо. Шта сам могао да радим? Страшно и жалосно, кажем вам. Зашто нам то раде? Деца су ми плакала, а ту краву су нам дали преко цркве, из Дечана.“

Овако Марко Илић сведочи о одузимању краве која је његовој породици била много више од извора прихода.

 „Сваке вечери ми долазе у сан“

Откад су нам узели краве, не могу да уђем у шталу, право да вам кажем. Много ми је тешко. Не могу да се смирим ни после толико времена. Сваке вечери ми долазе у сан. Сањам их. Шећер ми је скочио и никако не могу да га спустим. Пијем три врсте лекова.

Илићи су претрпели велику штету. Сада живе само од социјалне помоћи. Марко, Новичин брат, нема примања. Остала им је, каже Новица, једна стара крава, мали засад малина и тек покоја гуска и кокошка.

Остало је, Богу хвала, код Илића ипак и много радости, стрпљења и поносног трпљења какво се може срести само код горштака. Остали су насмејани, окупљени на тераси под сунцем, уз кафу и домаћу крушку, и уз можда и последње парче шарског сира које износе за нас. Остале су нада да пред силом вреди остати човек и снага да се свакога дана и даље пуне јасле и сачува макар и најмање стадо.

Наш рад можете подржати на следеће начине:

Месечна (стална) претплата
Подржите наше акције и помозите породицама на Косову и Метохији! Позивамо вас да нам се придружите у борби за достојанствен живот Срба на Косову и Метохији.
Изаберите месечну претплату и постаните део наше свакодневне мисије подршке. Претплати се

Једнократна донација
Уколико желите да подржите наш рад без обавезе месечне претплате, можете уплатити једнократну донацију и директно помоћи нашим акцијама. ДОНАЦИЈЕ