Моравске духовне вечери: „Смрт није крај“

У Дому културе у Ранилугу, 27. септембра 2026. године, одржано је још једно предавање у оквиру Моравских духовних вечери, које заједнички организују Манастир Драганац и Хуманитарна организација „Косовско Поморавље“.

Гост вечери био је протојереј-ставрофор проф. др Владимир Ступар, свештеник у Саборној цркви у Сарајеву и професор на Православном богословском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, са седиштем у Фочи.

Тема разговора била је „Смрт није крај“ –  једна од оних тема о којима се ретко говори лако, али која, из хришћанске перспективе, не води у очајање, већ у наду.

Смрт као тема живота

Отац Владимир је на самом почетку разговора рекао:

За нас православне, ако смем тако да кажем, смрт не постоји. Ми смо сведоци Христовог Васкрсења.

Објаснио је да Црква већ две хиљаде година благовести радост Васкрсења и да је смрт, онаква какву је познајемо у овом свету, последица човековог отпадања од Бога.

Говорећи о смислу живота, отац Владимир је нагласио:

Ван Бога и изван Бога живот не постоји.

Тема смрти, како је рекао, не може се разумети без теме живота, јер је „смрт, у ствари, друга страна медаље теме живота“. Ако човек не зна шта је живот и ко је Животодавац, не може разумети ни шта је смрт.

Човек као биће љубави, слободе и живота

Посебно је истакао да је човек створен као биће љубави, слободе и живота:

Сличним Богу нас чини то што смо бића љубави, бића слободе и бића живота.

Управо зато је слобода један од највећих Божијих дарова човеку, али и дар који носи одговорност.

У разговору је било речи и о страху од смрти. Иако хришћани верују у Васкрсење, тај страх често постоји у човеку. Отац Владимир је подсетио да за хришћанина смрт није уништење, већ уснуће и прелазак:

За оне који су Христови, смрт не постоји.

То не значи да човек не пролази кроз бол, тугу и растанак, али значи да смрт нема последњу реч.

Причешће као неопходност хришћанског живота

Једна од снажних порука вечери била је да се хришћански живот не сме свести на формалност, обичај или навику.

Отац Владимир је говорио о значају покајања, исповести, молитве и Свете литургије, наглашавајући да је Причешће за хришћанина неопходност, а не награда:

Причешће је наша неопходност.

Говорећи о савременом човеку, указао је да се човек све више удаљава од Бога, молитве и ближњих, тражећи живот у пролазним стварима.

„Карактеристика нашег времена је да је нестала молитва“, рекао је, додајући да човек без молитве лако губи осећај за вечност, за другог човека и за сопствену душу.

Живот из наде у Васкрсење

На крају разговора остала је порука да хришћанин не живи из страха од смрти, него из наде у Васкрсење.

„Смрт није крај“ није само утешна реченица, већ суштина хришћанске вере. Живот има свој темељ у Христу, а љубав, молитва, покајање и Литургија отварају човеку пут ка вечном животу.

Посебну захвалност упућујемо ТВ Пулс на медијској подршци и Дому културе у Ранилугу на гостопримству и уступљеном простору.