Породица Јевтић из Рајановца код Косовске Каменице месечно може да произведе око 50 килограма козјег сира. Имају стадо, знање и вољу да раде, али немају сигуран откуп. Стално тржиште за њихов сир значило би стабилнији приход и могућност да породица живи од онога што сама произведе.
Да имамо неко трајно тржиште и да знамо куда смо.
Тако Часлав Јевтић одговара када га питамо шта би његовој породици данас највише значило.
У њиховом дворишту у Рајановцу има петнаестак коза, кокошака, ћурки и свиња. Од козјег млека праве свеж и стари сир и месечно могу да понуде око 50 килограма.
Проблем није производња, већ продаја.
Људи повремено дођу и купе два или три килограма. Некада се прода више, некада мање. Сурутку углавном поклањају јер за њу нема купаца.
Оно што им недостаје јесте извесност да ће оно што породица произведе тог месеца имати коме да прода.
Од неколико коза до сопствене производње
Јевтићи су годинама постепено развијали своје домаћинство. Од четири козе које су својевремено добили уз помоћ добрих људи успели су да направе стадо од петнаестак грла.
Како бисмо их подржали да наставе да шире производњу, Хуманитарна организација „Косовско Поморавље“ недавно им је донирала још једну козу и јарца.
Часлав не заборавља ни ранију помоћ коју је добијао.
Нема шта да се лажемо, све су ми то некако помогли људи из Србије.
Али оно што би данас пружило достојанствен живот и сигуран приход није је могућност да свој производ редовно продају.
Кренули смо не од нуле, него испод нуле
Часлав је рођен у Рајановцу. Једно време живео је у централној Србији, али се после очеве смрти вратио због мајке која је остала сама.
Овде сам рођен, овде сам одрастао, овде сам се школовао. Немам кућу у Србији, немам плац.
Супруга Маријана дошла је из Албаније, а заједнички живот почели су у веома тешким условима.
Кренули смо, једном речју, не од нуле, него испод нуле.
Кућу су подизали уз сопствени рад и донације фондација и људи који су им се нашли. Данас у њој одрастају њихове ћерке Вера и Анђела, које помажу око животиња и домаћинства и знају како се музе коза и прави сир.
После тешког инфаркта Часлав има пет уграђених стентова, користи редовну терапију и не сме много да се замара. Нема сопствени превоз, па и одлазак код лекара понекад представља озбиљан трошак.
Када га питамо да ли садашњи приходи могу да покрију потребе породице, каже:
Не. Највише истрпе деца. Ми смо ипак одрасли људи, али деца највише истрпе.
Ипак, за своје ћерке додаје:
Разумне су. Знају да нема. А кад имају, знају да цене и да поштују.
Сигуран откуп значи сигурнији приход за Јевтиће из Рајановца. Они свој посао знају и од њега не беже. Имају козе. Производе млеко. Праве око 50 килограма козјег сира месечно. Раде на земљи и желе да прошире оно што имају.
Оно што им недостаје јесте сигуран откуп!
Када би знали да ће већи део њихове производње сваког месеца бити продат, могли би да планирају приход, наставе да развијају стадо, лакше покривају лечење и школовање деце и постепено обезбеде сигурнији живот од сопственог рада.
Да знамо да имамо неко трајно тржиште и да знамо куда смо.
Подршка породицама које живе од свог рада највише вреди када се помогне на прави и потребан начин који дугорочно решава проблеме.
Јевтићи су свој део посла већ урадили. Од неколико коза направили су стадо и створили производ који могу да понуде.
Сада је најважније да њихов сир добије сигуран пут до купца и да Вера и Анђела могу имају добре услове да се школују, а њихов тата увек бригу мање.
Наш рад можете подржати на следеће начине:
Месечна (стална) претплата
Подржите наше акције и помозите породицама на Косову и Метохији! Позивамо вас да нам се придружите у борби за достојанствен живот Срба на Косову и Метохији.
Изаберите месечну претплату и постаните део наше свакодневне мисије подршке. Претплати се
Једнократна донација
Уколико желите да подржите наш рад без обавезе месечне претплате, можете уплатити једнократну донацију и директно помоћи нашим акцијама. ДОНАЦИЈЕ
Оставите коментар