У оквиру Видовданских свечаности, у КПЦ „Божидар Митровић Шандор“ у Шилову, 23. јуна одржано је још једно Моравско духовно вече, овога пута посвећено Григорију Божовићу, великом српском писцу, сведоку Старе Србије и једном од најзначајнијих тумача косовског завета у српској књижевности.
Гошћа вечери била је проф. др Валентина Питулић, професорка Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и професорка српског језика и књижевности у Призренској богословији.
Григорије Божовић – косовски заветник
Трибину под називом „Григорије Божовић – косовски заветник“ организовали су манастир Драганац и Хуманитарна организација Косовско Поморавље.
Разговор о писцу који је дуго био скрајнут из српске књижевности, али чије дело данас поново откривамо као драгоцено сведочанство о Косову и Метохији, народном животу, вери, страдању, останку и идентитету окупио је бројну публику.
Писац који је слушао народ
Говорећи о духовном и књижевном обликовању Григорија Божовића, професорка Питулић подсетила је да је он рођен у Ибарском Колашину, у свештеничкој породици, и да је од најранијег детињства растао уз гусле, епску песму, предање, славу, свадбу, тужбалице и народни живот свога краја.
Слушао је гусле, слушао је о епским јунацима, о Краљевићу Марку, о Милошу Обилићу, о кнезу Лазару, слушао о чојству и јунаштву, слушао о отпору наших славних предака и мали Григорије је као сунђер упијао све оно што ће га касније одредити у животу.
Посебно је истакнуто да Божовић није био само писац, већ и сведок једног времена и једног простора. Његово дело чува слику живота Срба, Турака и Арбанаса на простору Старе Србије, са свим сложеностима односа, страхова, надања, сукоба, части и гостопримства.
Григорије Божовић је био сведок свога времена. Да није било њега, велико је питање да ли бисмо знали како су живели Срби, како су живели Турци и како су живели Арбанаси почетком 20. века.
Фолклор, предање и народно памћење
Један од најважнијих делова разговора био је посвећен фолклорним мотивима у Божовићевом делу. Професорка Питулић нагласила је да је Божовић у својим приповеткама сачувао читаву једну фолклорну архиву: обичаје, славе, саборе, песме, здравице, клетве, заклетве, предања, веровања, ношњу, породичне односе и обреде.
Читава палета фолклорног наслеђа налази се у његовим приповеткама, тако да можемо слободно рећи да је он био и етнолог. Одлично је познавао етнопсихологију нашега народа.
Божовић је, како је објашњено, знао да сачува и оно што је тешко сачувати. Сачувао је начин говора, унутрашњи ритам једне заједнице, однос према земљи, огњишту, цркви, гробљу и прецима. У његовим делима видимо како се славило и како се седело за славском трпезом. Видимо и како се девојка први пут уводила у коло, како се сахрањивало, како се туговало и како се остајало.
Код Григорија Божовића можемо јасно да видимо како се славила слава, како се наздрављало, ко је био глава куће, како се седело на слави. Код њега можемо да видимо оно што један велики научник Арнолд ван Генеп зове обреди прелаза: рођење, свадба и смрт.
Косовски завет као одговор на питање: остати или отићи
У разговору је посебно наглашено да се код Божовића стално појављује питање које је и данас болно присутно на Косову и Метохији: остати или отићи.
Професорка је подсетила на Божовићев однос према Старој Србији и на његову способност да покаже различите карактере људи са ових простора. Од пркосних Колашинаца до Моравaца који, како је рекла, теже напуштају земљу и спремни су да трпе да би остали на своме.
Сви његови јунаци размишљају на исти начин: шта да радимо? Зулуми су били тако страшни да је народ имао само два решења — остати или отићи.
Један од најснажнијих примера био је лик Мојсила Златановића из приче „Оклопник без страха и мане“. О човеку који не жели да прода земљу, јер она за њега није имовина, већ завет, мајка и обавеза према Србији која треба да дође.
Земља му је мајка, држи га она неким чудним благословом. Готов је да њу натопи крвљу својом и своје деце. Остаће њој, ко год жив, да дочека Србију.
Управо у таквим ликовима, истакнуто је на трибини, Божовић открива шта значи косовски завет у свакодневном животу. Да то није нека велика реч, већ одлука човека да не напусти праг, земљу, гробове и памћење.
Светосавље, слобода и нада
Део разговора био је посвећен и Божовићевом разумевању Светог Саве. Професорка Питулић је подсетила да је Божовић о Светом Сави писао као о личности у којој се спајају духовност, просвета, практична мудрост, државнички дар и брига за народ.
Свети Сава је за њега био неко ко је на првом месту од свих наших великих људи. Он га није посматрао само као теолога, већ и као народног учитеља, просветитеља, организатора и првог српског писца.
На питање где данас види наду, професорка је одговорила речима које су снажно обележиле крај вечери. Наду, како је рекла, види у младима, у деци која се рађају, у старцима који нису отишли. Види је у слави, свећи, колачу, разговору, радости и спремности да човек остане тамо где су му преци.
Наду видим у овим младим људима који се, упркос свему, радују животу. Наду видим у оним старцима који нису отишли. Наду видим у овој деци која се рађају.
Немојте да будемо тужни што живимо овде. Хајде да будемо поносни што смо ту.
Ако престанемо да се надамо, Косово неће бити наше. Ако га не будемо волели више од наших комшија, оно неће бити наше. Ја мислим да ће Косово бити онолико наше колико будемо били спремни да га волимо и да принесемо себе на жртву.
Божовић као писац који ће се тек читати
На крају разговора поручено је да је Григорије Божовић писац чије дело тек треба да буде прочитано у пуној мери. Његове приповетке нису само књижевност, већ сведочанство о народу, простору, вери, језику, страху, нади и достојанству.
Он је и етнолог, и писац, и лингвиста, и етнопсихолог, и социолог. Сваки истраживач, из било које области, моћи ће да користи Григорија Божовића да би сазнао нешто о људима Старе Србије.
Моравско духовно вече посвећено Григорију Божовићу показало је да разговор о књижевности није само разговор о прошлости. То је разговор о томе ко смо, шта памтимо, шта смо наследили и шта смо дужни да сачувамо.
Григорије Божовић остаје писац Косова и Метохије, писац Старе Србије и косовског завета. Aли и писац који нас и данас пита: имамо ли снаге да останемо достојни земље, предака и речи које су нам остављене?
Снимак предавања ускоро на нашем каналу!
Наш рад можете подржати на следеће начине:
Месечна (стална) претплата
Подржите наше акције и помозите породицама на Косову и Метохији! Позивамо вас да нам се придружите у борби за достојанствен живот Срба на Косову и Метохији.
Изаберите месечну претплату и постаните део наше свакодневне мисије подршке. Претплати се
Једнократна донација
Уколико желите да подржите наш рад без обавезе месечне претплате, можете уплатити једнократну донацију и директно помоћи нашим акцијама. ДОНАЦИЈЕ
Оставите коментар