Мама, видиш оно сијање на небу? Е, тамо је Косово

За Милицу Божовић Даничић, Косово и Метохија нису само завичај коме се враћа. То је место породичних корена, живе вере и вредности које жели да пренесе својој деци. У подкасту „Како је доле“ говорила је о одрастању, мајчинству, породици и нади да ће се нове генерације враћати земљи својих предака.

Рођена у Приштини, одрасла у Ибарском Колашину и Косовској Митровици, Милица Божовић Даничић школовање је наставила у Београду, где је завршила медицину. Данас је супруга ултратркача Далибора Даничића и мајка двојице дечака, Зарије и Исидора.

Иако живи у Београду, веза са Косовом и Метохијом никада није прекинута. Њени родитељи и велики део породице остали су у завичају, где настављају да живе, раде и обрађују своју земљу.

На питање како је доле, Милица одговара једноставно, речима из Јеванђеља:

Дођи и види.

Мама, видиш оно сијање на небу?

Говорећи о томе како њена деца доживљавају Косово и Метохију, Милица је поделила један од најнежнијих тренутака из породичног живота.

Када је због посла породица ређе одлазила на Косово, питала је старијег сина Зарију да ли жели да посете баку и деду. Он је најпре одговорио да би радије остао да се игра са другарима. Али када му је објаснила да бака и дека живе на Косову, дечак је устао и рекао:

Мама, видиш оно сијање на небу тамо? Е, тамо је Косово.

У тој једноставној дечјој реченици стало је оно што Милица покушава да пренесе својој деци: љубав према завичају која није наметнута, већ се рађа из сусрета, породичних прича и заједничког живота.

Повратак који почиње у породици

Милица са поносом говори о родитељима и рођацима који су остали на Косову и Метохији. Посебно истиче да од својих родитеља никада није чула да планирају живот негде другде.

За њу је управо њихов пример био важан део одрастања.

У разговору је поделила и наду да ће једног дана неко од њене деце пожелети да се врати и настави породични живот на Косову и Метохији.

Да не остане све на песми, него да остане на стварном повратку,

поручила је, говорећи о потреби да љубав према завичају добије и свој практични израз.

Посебно је обрадовала прича о пријатељу који је после много година поново посетио Косово и одлучио да купи њиву, иако за то није имао непосредну материјалну потребу.

За Милицу су такви поступци доказ да човек понекад управо кроз долазак и сусрет са људима открива своју дубљу повезаност са земљом предака.

 Одрастање уз породицу, музику и веру

Милица се са захвалношћу сећа свог образовања у Косовској Митровици, где је истовремено похађала гимназију и музичку школу.

Сати проведени уз клавир, учење и свакодневне обавезе научили су је дисциплини и истрајности, које су јој касније помогле током студија медицине.

Иако је свирање клавира временом потиснула у други план, не сматра да је труд уложен у музику био узалудан.

Све што радимо, нас надограђује.

Важан део њеног одрастања биле су и породичне приче, вера и свест о прецима. Сматра да деца треба да упознају стварне људе и догађаје који могу бити узори у њиховим животима.

Мајчинство није одрицање од себе

У разговору са Маријом Васић, Милица је отворено говорила и о браку, мајчинству и савременим очекивањима од жена.

Посебно је истакла колико мајке данас могу бити оптерећене непрестаним саветима о васпитању, развоју деце и потребом да сваки део породичног живота буде унапред организован.

Према њеном искуству, родитељство захтева труд и одговорност, али и више спонтаности, поверења и радости.

Говорећи о мајчинству, подсетила је и на мисао да мајка није позвана да брине искључиво о свом детету, већ да љубав и бригу шири и на другу децу.

 Заједница у којој деца и родитељи расту заједно

Посебно место у животу породице Даничић заузима заједница ултратркача, окупљена око њеног супруга Далибора.

Милица говори о тренинзима, путовањима, пријатељствима и људима различитих занимања и генерација који се окупљају око заједничких вредности.

За њу је једна од највећих вредности те заједнице то што деца нису одвојена од света одраслих. Напротив, она учествују у заједничким активностима, проводе време са родитељима и одрастају окружена људима који једни другима пружају подршку.

У времену када породице често имају мало заједничког времена, Милица у таквом начину живота препознаје простор за блискост и истинско заједништво.

Њена прича подсећа нас да се љубав према Косову и Метохији не преноси само речима и великим обећањима. Она се преноси одласком код баке и деке, радом на породичној земљи, песмом, молитвом и дечјим успоменама.

А понекад је довољно и да један дечак погледа у небо и у његовој светлости препозна Косово.

Цео разговор са Милицом Божовић Даничић погледајте у подкасту „Како је доле“.

Наш рад можете подржати на следеће начине:

Месечна (стална) претплата
Подржите наше акције и помозите породицама на Косову и Метохији! Позивамо вас да нам се придружите у борби за достојанствен живот Срба на Косову и Метохији.
Изаберите месечну претплату и постаните део наше свакодневне мисије подршке. Претплати се

Једнократна донација
Уколико желите да подржите наш рад без обавезе месечне претплате, можете уплатити једнократну донацију и директно помоћи нашим акцијама. ДОНАЦИЈЕ