Завршена друга Летња школа за децу из енклава Косова и Метохије

Друга по реду Летња школа за децу из енклава Косова и Метохије завршена је 11. августа у Братиловцу, месту где је пре неколико година започет један од најважнијих програма организације Косовско Поморавље.

Овогодишњу школу похађало је 30 полазника, који су били подељени у две групе. Прву групу чинила су деца из околине Истока, Пећи, Клине и Липљана, а другу основци из општина Гњилане, Витина, Ново Брдо и Косовска Каменица.

Као и прошле године, циљ окупљања у школи било је дружење и учење кроз игру за децу која живе усамљено, у селима где је остало веома мало Срба. Поједини полазници Летње школе долазили су као једина деца из свог места. Због тога је овакав вид забавно-едукативног садржаја током распуста био веома значајан, како деци, тако и предавачима, организаторима и људима који су подржали програм, као један од начина да покажу бригу и солидарност према основцима са Космета.

Косовски божури

Новина у протеклој школи биле су ликовне радионице у Драганцу и Грачаницу, које су, захваљујући асистенткињи Марији Нешић и колективу Педагошког факултета у Врању, одржане у бајковитом и изузетно подстицајном окружењу манастира. Деца су сликала темперама и акрилним бојама, које су на сликарско платно наносила четкицама, сунђерима и прстима. Главна тема били су косовски божури и како их ликовно приказати у контексту симбола Косова и Метохије. У уводном делу активности анализиране су уметничке репродукције Надежде Петровић „Косовски божури – Грачаница“ и „Грачаница“ и неколико фотографија косовских божура.

Као лични утисак о раду са децом у школи, предавач је у извештају организаторима навео емотивно запажање које сликовито дочарава колико је ова радионица обогатила програм школице:

– Призор где петнаесторо деце, узраста од 5 до 14 година, слика косовске божуре у порти манастира, користећи штафелаје и сликарска платна одавао је утисак неке божанске ликовне колоније која одише радошћу, пријатељством, љубављу и креативношћу. Непобитни сведок овоме су њихови радови, достојни да буду изложени у најпознатијим српским галеријама.

Дружење са писцем и песником

Прошлогодишњу школу завршили смо књижевном радионицом песничко поподне са нашим песником Стеваном Милошевићем из Врања и приредили исти празник дечје поезије и ове године. Захваљујући нашем Стевану деца су имала прилике да из прве руке сазнају како настаје песма, где све песник проналази инспирацију, шта је рима и које вежбе нам помажу да изражајно говоримо стихове. Најхрабрији међу другарима био је Павле Рашковић из Клине који је са нама поделио своју песму посвећену селу у родној Метохији.

– Рад са децом враћа нас свом првооблику, и чисти наша падом натруњена срца; рад са децом која живе и уче на Косову и Метохији, у далеким, забаченим махалама, и често су „једини ђак у разреду“, пружа нам осећај да одиста служимо, понизно, Христу.

У оквиру Летње школе у Братиловцу, у племенитој мисији ХО Косовско Поморавље, деци сам говорила о чуварима Косовског завета – о две жене: Босиљки Рајчић, сада Светој Босиљки Пасјанској и о расрбљеној Марији – Бејас Хануми, кћери зајечарског попа Алексе. Обе су својим подвигом сачувале Пасјанску цркву. Али и о Ђорђу Војинчетовићу, који је такође својим пешачким подвигом „откупио“ Липљанску цркву пред највећим таманитељем српских светиња на Косову и Метохији — окрутним и безумним Јашар-пашом Џинићем.

Дани су били врели, Сунце високо, а небо Косовско плаво, и ниско. Стари, заборављени пешаци врвели су око цркве. Љуљали су се још зелени гроздови понад наших глава под манастирском вињагом. Чуо се звекет посуђа у драганачкој гостопримници. Вијориле монашке ризе по манастирској порти. Певале птице. Слушали наше приче радознали гости. Љуљала се у мојој глави „Љуљашка скопско „, полетела из моје приче. Слушали ме, нетремице, не трепнувши, сви до једног, бистри, тршави, стидни… И Марина и Михајло, јунаци „Вијорике из Мануте“. А срели смо се прво у књизи. Па тек у животу. Тако је морало бити.

Била сам, неколико дана, у срцу живота који куца слободно и радосно, упркос обручу који нас све сабија у круг, у круг. И хоће да притисне срце тако снажно, дивље, да препукне.

Ипак и натруњено и загарављено, и светло и ведро, оно куца. Куца. Приче теку, и теку. Као реке, као снови.
Живот се даје само живоме. Душица Филиповић писац

Нека учење буде путовање, а не циљ

Наставница Тања Цветковић као редовни предавач у нашој школи и најискуснија у раду са децом из енклава, посветила је часове матерњег језика како градиву из граматике, тако и важним животним лекцијама којима нас учи народна књижевност. Различитим задацима прилагођеним узрасту, деца су решавала игре речи, ребусе, народне загонетке, питалице, писали о омиљеном епском јунаку… Посебно интересовање за народним песмама код деце се јавило када их је наставница охрабрила да заједно са њом понеку од њих и запевају.

У светосавском духу

На часовима Веронауке које је ове године држао др Сава Миловановић асистент на Православном богословском факултету у Београду, обрађивана је прича о блудном сину из Јеванђеља по Луки. Деца су упозната са литерарним контекстом приче и њеним тумачењима од стране светог Григорија Паламе и светог Јустина Ћелијског. Теми Преображења Господњег био је посвећен наредни час.Боравак у манастиру Грачаници је искоришћен да се деци у најприроднијем за то амбијенту објасне делови православног храма. У парохијском храму у Бостану, након присуствовања на Светој Литургији, деци су објашњени делови Литургије и њихово теолошко значење. Као коментар о раду школе, наш овогодишњи вероучитељ рекао је:

– Мишљења сам да је пре свега сама идеја окупљања деце у једној школи која има и теоријску и практичну духовну страну од изузетног значаја за опстанак српског народа на Косову и Метохији и за развој косовскометохијске деце у светосавском духу.

Дечја Олимпијада

За време Олимпијских игара, организовали смо нашу малу Олимпијаду у Бостану, у дворишту цркве, коју је предводио дугогодишњи наставник и тренер Иван Арсић. О истрајности, успонима и падовима и важности подршке у тренуцима када се осећамо као мачка у џаку учили смо кроз омиљене игре: надвлачење конопца, ношење штафете, скакање у џаковима… Још један важан спортски догађај био је фудбалски турнир са децом из села Прековце, који смо организовали у балон сали у Бостану. Током такмичења инсистирали смо на правилима ферплеја и неговању спортског духа, а после свих утакмица, учесницу су добили и медаље за учешће.

Креативне радионице и излет

По завршетку радионица језика и верске наставе, децу су обично чекале боје, перлице, лепак, љуљашке, лопте… Слободне активности под вођством нашем Катарине Којић представљале су најдинамичнији део програма, с обзиром на то да је увек било потребно ослушнути расположење, вољу и интересовање код деце после напорног дана и понудити им прави начин да се забаве до одласка на вечеру. Већина деце заинтересована је за спорт, историју, географију, то су код неких потврдиле и дипломе са разних такмичења. Обе групе су правиле макете круна по узору на круну краља Милутина у техници Папир-машеа. За ову технику је потребно стрпљење и фокус што су старији учесници током радионице тестирали, а млађи учили.

Један од најживљих сусрета са задужбином краља Милутина и средњовековном Србијом деца су доживела у Грачаници, посетом манастиру, а потом и тематском парку Ордо драконис. Током овог излета опробали су се у старим играма, посетили музеј витештва и упознали се са оруђем и оружјем тог времена.

Хвала вам

Као организатори још једном се најсрдачније захваљујемо донаторима, који су искључиво својим великодушним донацијама, омогућили да се Летња школа одржи и ове године. Активностима које су претходиле школи и имале хуманитарни карактер трудили смо се да објаснимо идеју овог пројекта и верујемо да је она допрла до појединаца, организација и институција и драго нам је да су многи од њих, у складу са могућностима, подржали Летњу школу.

До следећег дружења надамо се новим идејама, сарадњи и подршци како би наша школа из године у годину постајала место најлепших успомене за што више деце из села широм Косова и Метохије!