У новој епизоди подкаста „Како је доле“ разговарали смо са Иваном Арсићем, професором физичког васпитања, тренером и оцем четворо деце. Више од двадесет година ради са децом у Косовском Поморављу, а данас води КК „Косовско Поморавље“ једини српски кошаркашки клуб јужно од Ибра.
Разговор није био само о кошарци. Био је то разговор о детињству у српским срединама на Косову и Метохији, о селима у којима је све мање деце, о спорту као простору сусрета, васпитања и слободе.
Деца која одрастају у мањку слободе
Говорећи о условима у којима деца данас одрастају, Иван истиче да се у Косовском Поморављу осећа „недостатак слободе“ могућности да се деца крећу, друже и живе као њихови вршњаци у већим срединама.
Ова деца која живе овде, живе у таквим условима, неки их спомињу као гето, неки кажу енклава, али се осећа тај недостатак слободе.
У многим селима остало је тек неколико деце. Зато телефон често постаје замена за двориште, улицу и другаре.
У тим селима где је остало неколико деце, њихови другари су мобилни телефони.
Баш зато спорт овде није само тренинг. Он је прилика да дете изађе из изолације, да упозна вршњаке, да путује, да се осети као део тима.
Спорт као школа живота
За Ивана Арсића, кошарка је много више од игре. Она дете учи поразу, победи, дисциплини, стрпљењу, припадности и мери.
Кошарка је као живот. Ми не знамо шта ће нам се десити за месец дана.
Кроз спорт, каже, деца уче да грешке нису крај, већ део раста. Уче да победа не сме да понизи противника, а пораз не сме да сломи човека.
Ми учимо кроз спорт да су нам грешке потребне да растемо.
У срединама где деца немају много простора за организоване активности, сваки тренинг постаје важан. Сваки турнир је догађај. Сваки одлазак ван села је искуство које се памти.
Клуб који је увек гост
Један од највећих изазова за КК „Косовско Поморавље“ јесте то што клуб не може да игра као домаћин у својој средини. Домаће утакмице морају да се играју у централној Србији.
Ми не можемо да играмо као домаћини овде на територији Косова и Метохије, него морамо да играмо у Централној Србији. И ми смо увек гости.
То значи да деца ретко имају прилику да их са трибина гледају родитељи, баке, деке, другари из школе. Оно што је за друге клубове нормално, за овај клуб је логистички и финансијски изазов.
Ипак, деца не одустају. Тренирају, путују, играју, стичу искуство и граде тим који је већ постао важан део живота српске деце у Косовском Поморављу.
Девојчице које су постале тим
Посебно место у разговору заузела је женска селекција клуба. Иван са поносом говори о девојчицама које су се издвојиле одговорношћу, радом и међусобном подршком.
Та екипа је јако кохезивна, те девојчице које су се издвојиле делују као тим.
На тренинге долазе као група која се препознаје, подржава и радује једна другој. Када неко одлази, то није само промена у екипи, већ растанак који сви осете.
Иако не постану можда врхунски спортисти, постаће стварно добри људи. То гарантујем.
У томе је можда и највећа вредност клуба: не у резултату на семафору, већ у деци која кроз спорт постају одговорнија, сигурнија и ближа једна другима.
Живот на Косову и Метохији: између трња и воде
Када говори о животу у Косовском Поморављу, Иван не улепшава стварност, али је не своди само на тежину. Његов одговор можда најбоље описује сву сложеност живота на Косову и Метохији.
Живот на Косову и Метохији ти је ходање по трњу, а некад и ходање по води.
У једној реченици стала је и бол и благослов. И свакодневна мука, и осећај да се овде живи на месту које има дубљи смисао.
Можда је ово привилеговано место да живимо на Косову и Метохији.
За децу која овде одрастају, тај живот носи и растанке, и ограничења, и путовања, и неизвесност. Али носи и снажну припадност породици, селу, клубу, Цркви, Косову и Метохији.
Шта је потребно да клуб траје
Да би КК „Косовско Поморавље“ наставио да ради, потребна је стабилна подршка. Не једнократна, не повремена, већ она која омогућава да клуб планира тренинге, путовања, опрему и такмичења.
То су нека системска решења: решен превоз, генерални спонзор који би потписао уговор на неки дужи период, да можемо да очекујемо стабилне финансије.
Кроз клуб је већ прошло много деце, а тренутно их тренира око деведесет. За неке ће кошарка можда бити спортски пут. За многе ће бити успомена на детињство, другарство и осећај да нису сами.
Кошарка као останак
КК „Косовско Поморавље“ није само спортски клуб. Он је један од начина да деца у српским срединама јужно од Ибра имају ритам, циљ, тим, путовања, тренера, другаре и разлог да верују да и овде могу да расту.
У месту где је сваки одлазак тежак, сваки повратак важан, а свако окупљање драгоцено. Једна лопта, један тренинг и један тим могу да значе много више него што се са стране види.
Целу епизоду подкаста „Како је доле“ са Иваном Арсићем можете погледати на каналу Како је доле.
Подржите рад КК „Косовско Поморавље“ и помогните да деца јужно од Ибра имају свој клуб, свој тим и своје место за одрастање.
Наш рад можете подржати на следеће начине:
Месечна (стална) претплата
Подржите наше акције и помозите породицама на Косову и Метохији! Позивамо вас да нам се придружите у борби за достојанствен живот Срба на Косову и Метохији.
Изаберите месечну претплату и постаните део наше свакодневне мисије подршке. Претплати се
Једнократна донација
Уколико желите да подржите наш рад без обавезе месечне претплате, можете уплатити једнократну донацију и директно помоћи нашим акцијама. ДОНАЦИЈЕ
Оставите коментар