Грабљење Свете Босиљке

Мој отац је као мали долазио у цркву и његова је баба њему говорила тачна имена ко је ко на фресци.

Српски народ благословен многим светитељима – заступницима пред Господом, одувек је, најчешће путем народног предања, преносио велике, често, страдалне, догађаје, из којих су се кроз векове, из нашег народа, издвајала славна имена и записивала у вечност.

Име Босиљка Рајчић прославило је и ка вечности усмерило и једно мало село, на југоистоку Косова, у коме од давних времена живе Срби православци. Према писаним траговима село Пасјане, код Гњилана, први пут се, кажу мештани, помиње у Повељи кнегиње Милице. Нешто каснији, турски записи из 15. века, говоре о српском селу на чијем је челу свештеник. Ипак, оно што ће обележити историју Пасјана јесте киднаповање девојке Босиљке Рајчић у другој половини 19. века.

Грабљење Свете Босиљке

Изузетно ретко се може чути да је неко познавао и сећао се људи осликаних на старим фрескама. Грабљење или отмица Свете Босиљке осликано је на једном од стубова цркве Преображења Господњег у Пасјану. Стуб на коме се фреска налази касније је дозидан унутар цркве како би се у њему похраниле, сачувале и сакриле мошти светитељке. А мудро свештенство и народ тога времена оставили су верно приказано сведочанство страшног догађаја, али и несаломиве вере младе девојке Босиљке. Мештанин села Александар Ђорђевић испричао је како се у његовој породици преносило предање о Светој Босиљки.

Мој отац је као мали долазио у цркву и његова је баба њему говорила тачна имена ко је ко на фресци. На фресци је представљено њено киднаповање и успење. Тако да је моја баба знала и говорила ово је тај, ово је тај, Арнаути из села Дебце. Отприлике смо знали да су мошти ту – у том стубу, јер су фреске ту.

Страдање Свете Босиљке

Босиљка Рајчић лепа, скромна и побожна седамнаестогодишња девојка са оцем и браћом радила је на њиви када су је уочили Арнаути из села Дебце. Тада су је, према предању, отели припуцавши на њену браћу и оца и одвели.

Присиљавали су је да прими ислам служећи се разним лукавствима и претњама. Са том намером довели су и једну старију потуркињу која јој је говорила како је њен живот добар, а деца здрава.

Ипак, одговор младе хришћанке Босиљке био је увек исти:

Христос је мој изабраник – ја се своје вере не одричем.

Сматра се да је Света Босиљка пострадала на један од најтежих начина, посебно карактеристичан за период ропства под Турцима. Млада девојка растргнута је коњима. Њено тело сахрањено је на брду више села, због турске забране да се достојно сахрани. Касније је пренесено на гробље и верује се да се још тада сматрало светим. Мошти Свете Босиљке уочи Првог светског рата похрањене су у стуб цркве. С обзиром на то да су стубови накнадно озидани, претпостваља се да су додати са намером да се мошти сакрију и заштите.

Приликом преношења моштију на гробље, тадашњи свештеник закључио је да то јесу мошти светитеља, због њихове карактеристичне златножуте боје. Изгледале су као од воска и очигледно се разликовале од других костију које су се приликом ископавања нашле. Објаснио је Петар Цветковић мештанин Пасјана и сведок обретења.

Обретење моштију

По благослову епископа рашко-призренског Теодосија и тадашњег игумана манастира Драганац оца Илариона, 23. октобра 2019. године извршено је обретење моштију Свете Босиљке. Овом јединственом чину претходила су вишемесечна истраживања која је спровео проф. Саша М. Филиповић, тада редовни професор Факултета савремених уметности у Београду.

Икона Грабљење Свете Босиљке била је један од најважнијих знакова на путу проналаска моштију Свете. Њен празник прославља се 26. октобра.