Како изгледа живот на северу Косова и Метохије када рафал одјекне у тренутку док дете излази из вртића? О томе је у подкасту „Како је доле?“ говорила Марија Оровић Јовановић из Звечана, познатија као Макси Травелет.
Марија је годинама на друштвеним мрежама делила садржај о путовањима, моди и свакодневном животу. Временом је, међутим, схватила да људе посебно занимају најобичније слике са Косова и Метохије улице, продавнице, тргови, пут кроз село и живот који се наставља упркос свему.
„Схватила сам да сам ја на неки начин њихов медиј са Косова, колико год то апсурдно звучало“, каже Марија.
Свакодневица коју многи не виде
Један од највећих проблема, како истиче, јесте то што многи не знају како заиста изгледа живот Срба на Косову и Метохији.
„Ми буквално немамо банку, немамо пошту. Морамо да путујемо, да чекамо на административном прелазу по неколико сати, само да бисмо подигли плату.“
Посебно памти старе људе из Велике Хоче које је срела у банци у Рашки. Кренули су у четири ујутру, путовали сатима, мењали превоз, чекали на прелазу, а затим још чекали ред у банци.
„Пуно је таквих прича. Нажалост, систем нас је изневерио потпуно и живимо како морамо — сналазимо се.“
Рафал док дете излази из вртића
Говорећи о животу у Звечану, Марија је описала ситуацију на коју човек никада не може да се навикне.
„Дешавала се пуцњава у улици испод вртића. Моја сестра је отишла по дете. У том тренутку се чује рафал, више рафала, а дете ми излази из вртића.“
Ипак, живот се наставља. Деца иду у вртић и школу, родитељи на посао, породице покушавају да сачувају нормалан ритам дана.
„Не кажем да смо огуглали, али просто живимо са свим тим дешавањима и понашамо се као да су те ситуације свакодневица.“
Школство и здравство као питање опстанка
За српске породице на Косову и Метохији школство и здравство нису само институције. То су ослонци останка.
„Ако останемо без тога, ми као Срби и наша деца немамо више шта да тражимо овде.“
Као мајка, Марија највише страхује од тога шта ће бити са школама, наставом, дипломама и будућношћу деце.
„Сви смо у неком међупростору и чекамо да видимо шта ће се десити. Мислим да је многим људима досадило чекање.“
То чекање, како каже, траје деценијама.
„Када сам била у средњој школи, моји родитељи су говорили: не знамо шта ће бити сутра. После сам и ја тако говорила. Да ли да реновирамо? Не знам шта ће бити сутра. То је двадесет пет година у нашим умовима.“
Овде живе људи
Иако говори о тешким темама, Марија не жели да се живот Срба на Косову и Метохији сведе само на страх, политику и кризе.
Овде живе људи који желе нормалан живот. Имају породице, послове, интересовања, хобије, снове и планове. Желе да раде, путују, стварају, подижу децу и остану на своме.
„Волела бих да се промени слика о Србима који живе на Косову. Овде има много младих, лепих, образованих људи који могу да пруже много више.“
Зато је важно говорити и о добрим примерима о младима, спорту, култури, светињама, породицама и људима који долазе, упознају Косово и Метохију и мењају своју слику.
„Када се помене Косово, зна се на шта се мисли тамне теме, проблеми, политика. А има и других прича. И те приче треба да допру до људи.“
Дођите и видите
На питање шта могу да ураде они који желе да помогну, Марија одговара једноставно:
„Дођите. Посетите Косово. Дођите у манастире, дођите да видите људе. Сасвим је нормално доћи.“
Питање „како је доле?“ нема једноставан одговор. Али одговор почиње онда када чујемо људе који овде живе њихове приче, страхове, борбе и наду да живот на Косову и Метохији неће бити заборављен.
Целу епизоду погледајте на нашем каналу.
Наш рад можете подржати на следеће начине:
Месечна (стална) претплата
Подржите наше акције и помозите породицама на Косову и Метохији! Позивамо вас да нам се придружите у борби за достојанствен живот Срба на Косову и Метохији.
Изаберите месечну претплату и постаните део наше свакодневне мисије подршке. Претплати се
Једнократна донација
Уколико желите да подржите наш рад без обавезе месечне претплате, можете уплатити једнократну донацију и директно помоћи нашим акцијама. ДОНАЦИЈЕ
Оставите коментар