Станојеве успомене из Летње школе пре свега су другари, игра и прослава рођендана. Чега се још сећа дечак Станоје Коцић из села Бинач код Витине из претходне две школе у којима је учествовао питали смо га недавно.
Успомене из Летње школе
Моји утисци су прелепи, јер сам упознао многи нових другара, видео нова места… И баш ми сад пада на памет мали Боки, он ми је онако остао у најдражем сећању. Радо се сећам када је долазио песник и причао нам приче, то ми је баш најдраже.
Станоје Коцић
Из школице је каже понео много лепих сећања и научио доста тога. Са неким другарима и данас је у контакту. Од ове године Станоје је прешао у више разреде, те иде у матичну школу у Витини. У селу где живи његових вршњака нема.
Станоје једини од вршњака у селу
Мог узраста у селу нема нико. Имамо трећег, другог и првог разреда у селу. Кад се договоримо да играмо фудбал, ја чекам мог брата Стефана да дође из Ниша.
Само троје петака из целе школе
У породици Коцић има четворо деце. Стефан и Стефанија завршили су Економски факултет у Нишу и тамо раде. Страхиња је у средњој школи, бави се музиком. Породица и старија браћа и сестра су Станојева највећа подршка. Њихова љубав, посвећеност и слога надоместе и то што је често сам.
У Витини нас је више, зато је занимљивије. Укупно нас је у одељењу троје, али се дружимо са осталима. Излазимо на одморе, одемо да купимо ужину, имамо слободу што се тога тиче.
Станоје са старијим братом
Рођендан са друштвом из Летње школе
Основна школа Младен Марковић у Витини, осим цркве и неколико кућа остала је једино место за Србе у овој варошици. Упркос томе, деца из витинског краја воле своју школу и захваљујући њој чувају трагове живота Срба у Витини. Деци из села у околини Витине време у школи је једино за дружење. После часове свако се враћа своме селу и не могу да се играју заједно. Због тога и рођендане ретко славе са друштвом. Међутим, Станоје се сећа једног поседног рођендана.
Било је прелепо када сам славио рођендан у летњој школи. Баш су ме изненадили. Једна наставница ми је рекла да се одмакнем, ја сам чак видео неке балоне, али нисам помислио да је за мене. И стварно сам се баш изненадио кад су ми певали песму.
На питање када је последњи пут славио рођендан са толико другара Станоје је кратко одговорио.
Не памтим.
Прослава Станојевог рођендана
Фудбал нас спаја
Наш двоструки учесник Летње школе каже да би радо позвао све да учествују и школици и упознају нове другаре. Сећа се да су стално играли фудбал у дворишту смештаја и каже то је била ретка прилика да имамо две екипе.
Нас је овде увек мало, играмо али није то-то. Некад нам се прикључе и Албанци нашег узраста, не гледамо ко је ко, нама је важно само да нас има макар 10 за два тима.
Овај вредни, радознали петак из Бинча, редовно похађа и музичку школу. Одличан је ученик и волео би да, стопама старије браће и сестара, заврши факултет. Ипак, где год да оде, признаје, једва чека да дође у своје село и своје двориште из кога свакога дана гледа на Шар-планину, Биначку Мораву и варошицу Витину.
Оставите коментар