Могила је једно од најстаријих села у Косовском Поморављу. По старости иде уназад до 17. века када су га основали Читаци протерани из Врбовца. Спада у Горњу Мораву, која се, са Изморником, налази између Скопске Црне Горе, планине Жеговца и новобрдског краја.
Могила у Косовском Поморављу
У селу је данас око 70 српских кућа и дупло више албанских. Основна школа „Марко Рајковић“ некада је била мултиетничка. Сада у њу иду само српска деца.
Мештани се обично баве пољопривредом. У косовско-поморавском крају чувени су паприка и купус из Могиле. Држава је неко време после рата, откупљивала све њихове производе, а данас се, ипак, сами боре на тржишту. Међутим, не жале се, јер, кажу, они су добро познати на локалу. Купци долазе у село, а траже их на пијаци у Гњилану.
Нема посла за младе у Косовском Поморављу
За младе који не желе да се баве пољопривредом, проблем је много већи. Високообразовано становништво нема посла у струци, што је и опште стање на Косову и Метохији. Осим тога, друштвени и културни живот готово да не постоје, а и то је, такође, случај у скоро свим енклавама. Удаљеност од већих, развијенијих српских општина и изолованост, не мотивишу млађе становништво да овде заснива породице. У току године у Могили се не организује никакво културно, спортско или били какво друго дешавање где би, макар деца, могла да се друже.
Црква чува Могилу
Срби из овог села сложни су када је у питању црква. Кажу да је сваки камен на њој од њихових прилога. Она је за њих светиња која их окупља и даје им снагу да живе заборављени од свих. Црква Св. Теодора Тирона у Могили, саграђена је 1899. на темељима старе цркве Св. Уроша из 14. века. Освећена је на Марковдан 1900. године од митрополита рашко-призренског Дионисија. Налази се на брду Рош, по старом називу цркве (У)рош.
Како је село добило име Могила?
Из далека, село подсећа на гробницу. Због тога је и добило назив Могила, што на старословенском значи хумка. У олтарском делу цркве пронађене су 3 камене плоче, са писмом старим више хиљада година, које припадају Винчанској култури. А војници КФОР-а су 2004. године однели још 5 сличних плоча, за које се верује да су још старије.
Могила је место на раскрсници мистериозне историје и неизвесне свакодневице. Богата веровањима, обичајима и чудима. Те и није чудо да живот ове, још увек буја, иако су многи заборавили да он овакав и може да постоји.
