Помоћ из Канаде од Срба из црквено-школске општине Свети Димитрије сигла је за породицу Ничић.
Ничић Аранђел (22), Христијан(5) и Веселинка њихова бака, живе у селу Ливоч поред Гњилана. Пред Васкрс ове године услед болести срца прерано их је напустио отац двојице момака, а мајка их је оставила још док је Христијан био беба.
Живе од 18.000 динара пензије, социјалну помоћ и дечји додатак не примају, јер после очеве смрти још увек решавају административне процедуре и преношење старатељства над дечаком на брата.
Тешки дани за породицу Ничић
Дечак Христијан хитно мора да настави рад са дефектологом и логопедом како би превазишао кашњење у говору и развоју које се код њега јавило још у раном детињству. Његов старији брат спреман је да се потпуно посвети одгајању млађег брата и након очеве смрти преузео је бригу о целом домаћинству и старању о брату, док му бака помаже колико јој здравље дозволи.
Братска љубав од које крећу сузе
Аранђел би каже волео да се запосли, али тек пошто успе да помогне брату да се избори са траумама које је на њега оставила очева смрт и одлазак мајке. То је процес који ће у наредним месецима узети много времена, труда, али и новца за одлазак на терапије у Врању три пута недељно.
Породицу Ничић обишли смо уочи њихове крсне славе Светог Николе како бисмо им уручили новчану помоћ (247 евра) послату од наших људи из Канаде који су чули о ономе што их је задесило. Затекли смо их у припремању славе, иако рањиве, уморне и сетне, ипак, спремна да дочекују госте, помоле Богу и своме свецу заштитнику.
Породица Ничић међу последњим Србима у Ливочу
Доњи Ливоч је некада било мешовито српско-албанско село. Данас је тек десетак српских кућа живо, а остале су празне или продате. Срби кажу да немају проблеме са комшијама Албанцима и да су једни са другима живели како раније тако и сада. Међутим, издвојеност од српске заједнице тешка је за децу и младе. Школа се угасила, нема друштвеног живота, нема посла… Аранђел је одмах по завршетку школе одмењивао оца у свему што је могао, возио га на лечење, одводио брата у вртић… Невероватна љубав и пожртвованост за своје ближње дале су снаге ово младом момку да понесе крст са благошћу и осмехом, не жалећи се ниједног тренутка што у најлепшим годинама готово да нема ни тренутак за себе.
Подржите и остале акције наше организације и помозите породицама на Косову и Метохији!
Оставите коментар