ЈОВАН СТОЈКОВИЋ ученик прве године музичке школе „Стеван Мокрањац“ у Врању и Гимназије „Бора Станковић“. Из Партеша, код Гњилана на Косову и Метохији, где је завршио основну и нижу музичку школу, захваљујући изузетном успеху на државним и регионалним такмичењима, школовање наставља у Врању. Носилац је бројних признања са различитих такмичења, а најпоноснији је на 27. првих награда, од којих су неке са Музичког пролећа у Смедереву, такмичења у Књажевцу, Неготину и Алексинцу. „Хармоника је одувек мој сан. Надам се да ћу до лета или краја 4. године отићи макар на једно светско такмичење. Мој циљ је да по завршетку школе упишем Музичку академију у Бечу, а након тога и докторске студије у Грацу и постанем врхунски професор хармонике.“
ТАМАРА МИЛЕТИЋ ученица 4. године Гимназије „Свети Сава“ у Пећи, издвојеног одељења у Осојану. Рођена је у Београду 2004. године. Међутим, њена породица одлучује да се из престоног града врати у Метохију, у село Опрашке код Истока. Као једина српска породица у овом месту, породица Милетић прошла је много тешких периода, суочена са безбедносним, али и проблемима запослења. Ипак, храбри и скромни, Милетићи су остали на свом имању у Опрашкама, а Тамара и њен брат су понос породице. Тамара је одлична ученица и има много планова за своју будућност. „Имам изразиту жељу да своје школовање наставим на студијама психологије на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, са седиштем у Косовској Митровици, и ова стипендија ће ми у томе, свакако, помоћи.“
ЈОВАНА ТРАЈКОВИЋ студенткиња прве године Медицинског факултета у Косовској Митровици, смер здравствена нега. Средњу Медицинску школу у Ропотову, завршила је са одличним успехом. Живи у Доњем Кормињану, близу Косовске Каменице. Јована је факултет уписала као буџетски студент, што јој умногоме олакшава студирање. „Тата је дијабетичар, самохрани отац и пензионер. Живимо у скромним финансијским условима и сем пензије, немамо других примања. Себе сам увек замишљала као медицинског радника. Волела бих да радим у струци као главна медицинска сестра у болници или клиничком центру. Што више рада са пацијентима и болеснима којима је потребна помоћ је оно што ме највише занима и у чему једино проналазим себе.“
ИВАНА РИСТИЋ студенткиња прве године архитектуре на Факултету техничких наука у Косовској Митровици. Долази из Јасеновика, малог села, близу Новог Брда, у коме је завршила основну школу, док је гимназију похађала у Шилову и завршила са одличним успехом. Од малена је маштала да упише архитектуру, својим радом то је и постигла. „Један од циљева у животу ми је да завршим факултет и да радим посао који волим, који ми даје слободу у стварању, али и мојој породици сигурнији живот. Замишљам себе као успешну особу, која храбро корача кроз живот. Такође бих волела да се једног дана бавим и хуманитарним радом.“
РЕЧ ДОНАТОРА: „Зовем се Лука, рођен сам и одрастао у Београду. Са својих седамнаест година, играјући кошарку од своје седме године, сам добио прилику да наставим школовање и бављење кошарком у Америци. Помоћ свом народу је најлепша ствар коју могу да учиним, а сви смо једно и сви треба да помажемо једни другима. Србија је вечна док су јој деца верна. С обзиром на ситуацију у којој се налазе наша браћа и сестре у нашој јужној покрајини, поред себе, позивам све људе који су у могућности, да се опозову овој организацији и потребама свих наших сународника, тј. нашој браћи и сестрама.“
Позивамо вас да и ви подржите програм стипендирања младих са Косова и Метохије!
ДОНАЦИЈЕ
