Митровске Задушнице – молитвено сећање на упокојене

Данас се обележавају Митровске задушнице, молитвено сећање на упокојене сроднике, пријатеље и сународнике.

На дан задушница иде се у цркву. Након Свете Литургије и парастоса обилазе се гробови
покојника, служе помени и пале свеће. Задушнице су наша љубав и дужност према упокојенима и сећање на то смо сви ми заједница са Богом и светима и по завршетку живота на земљи.

Поштовање према прецима остало је у нашем народу, од давнина до данас, јако изражено и
карактеристично. Наша Света Црква каже да ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, треба да се оде у цркву и одлсужи помен. И можда више него било коме на свету, Србину то најтеже пада. Јер је много српских гробова остало неокађено, много је свећа запаљено стотинама и хиљадама километара далеко од завичаја и ко зна колико је срца од туге препукло за разбацаним костима и преораним гробовима. Велика је туга за нешег човека кад не зна за гроб најмилијег и горе је само онима чији су најдражи нестали без трага, а о њиховој смрт слутиле су само године које су пролазиле без икаквих вести.

Помолимо се, зато, данас за све упокојене. Поменимо у својим молитвама оне чије гробове више нема ко да обиђе, оне чији су гробови срушени, поменимо нестале, убијене и све мученички настрадале наше сународнике. Упалимо им свећу и принесимо жртву Богу, подсећајући се да Господ светлошћу обасјава њихове душе.

Молећи се за упокојене, не заборавимо да тај час чека и нас и будимо достојни. Уделимо
милостињу, нахранимо гладне, помозимо сиромашном, болесном, избеглици, сиротом. Подајмо онолико колико нам је Господ дао у племените сврхе, онако како нас учи наша Православна Црква.

Тропар, глас 8.

Дубином премудрости човекољубиво све устројаваш и потребно свима подајеш, Једини
Створитељу, упокој Господе душе слугу Твојих: На Тебе су наду положили, Творца и

Створитеља и Бога нашега.