Дечаци из Гризима код Косовске Каменице својим рукама копају воду за купање и сваког дана чувају стоку, а све што желе су три бицикла

Браћа и најбољи другови, својим рукама копају воду и сваког дана чувају стоку. Иако у близини нема друге деце воле своје село и познају сваки камен. Једино што им недостаје су три бицикла.

Гризиме, Косовска Каменица

Село Гризиме налази се надомак Косовске Каменице, у источном делу Косова и Метохије, на десној обали Јужне Мораве. Смештено је на Гризимском потоку и још пре више од стотину година подењено на Горњу и Доњу махалу. Верује се да је настало као место за одмор на путу између два манастира, Тамница и Светог Марка.

Дечаци из Гризима

Тражећи неког од мештана који би нам испричао како се живи у Гризиму наишли смо на Данијела и Јовицу Миљковића. Два ведра и живахна дечака која се играју у дворишту и чувају прасиће. Када смо их видели како на брду копају мали канал, помислили смо да је то део игре. Међутим, то раде барем неколико пута недељено да би повезали воду за купање и прање веша. Данијел има 12, а Јовица 14 година. Пре две године остали су без оца, а у кући их је тринаесторо. Желе да остану на свом имању и да обрађују земљу. Све послове у домаћинству су научили и већ сада помажу мајци и брину о породици.

Тешко је замислити да оно што називамо свакодневицом може изгледати и овако. Живот простран по ливадама и пашњацима, омеђен шумом и у врло слабој кумуникацији са остатком света.

Села око Косовске Каменице скоро да се нису мењала протеклих 150 година. Иако су поједина на само неколико километара од центра насеља кроз њих нема пута, расвете, нити сталног превоза. Људи све више напуштају овај крај, младих готово да нема. Неки су и после века проведеног у каменичким брдима приморани да се, због лоших услова, заувек одселе. Куће су празне, углавном старе и оронуле, домаћинства запуштена, а капије давно закључане и зарасле у коров.

Некада су биле груписане по махалама. Највећи део села био је под шумом. Насељавали су га углавном Срби до 1999. године. Тада је већина приморана да напусти свој дом. Данас је прилично опустело. Једини начин да се оживи је да се уложи у пољопривреду и да се преосталом становништву помогне да одржи своја газдинства.

Извештај о успешном завршетку акције:
Бицикли стигли код Миљковића
(19.05.2021)