Боље је живео вук у јазбини него ја - Х.О Косовско Поморавље

Боље је живео вук у јазбини него ја претходних година каже Зоран Антић из Понеша са Косова и Метохије.

Тешка животна прича породице Антић која је у протекле две године доживела две трагедије. Најпре кратку и тешко болест старијег сина, који је преминуо и остави за собом троје деце. Потом и тешку болест Зоранове супруге, која се због смрти сина, из дана у дан погоршавала.

Нада Антићима са Косова и Метохије

Некада пуно сеоско домаћинство са баштом, стоком, имањем, опустело је и испразнило се. Вредни домаћини немоћно су гледали како пропада све што су градили. Кућа се урушила, окућница запустила, њиве зарасле, а болест узела маха.

Док сам могао све сам радио, нисам никоме ништа тражио – кад дође болест нема никога. Прво ми умре син, на врх две године отиде и жена. Немам ни да изађем на гробље, ни за споменик.

Живот у хладној кућу са тешким успоменама

Након смрти супруге Зоран је, са млађим сином Иваном, остао на свом имању. Обојица нису способна за рад. Од примања имају само Зоранов минималац од 20000 и социјалну помоћ. Углавном све одлази за лекове. Живе у малом, помоћном објекту од бетонских блокова. Купатило се готово руши, прозори не дихтују, а иако мала просторија је и уз ватру током зиме ледена.

Жена је била у постељи задњих годину дана. Грејао сам воду на шпорет да је купам. Носио сам је на рука где год пође. Све сам узео на себе и кућу и башту и стоку, али не вреди и мене стигло. Откад отиде син нисам добро… Не знам ни како живим задње године, боље је живео вук у јазбини него ја.

Купатило

Антићима се урушила кућа

Антићи живе као у јазбини

Имајући у виду тешко стање Зоранове супруге, покушавали смо преко надлежних институција да породици Антић помогнемо да добије материјал за обнову куће што пре. Нажалост, уз све молбе и обећања Канцеларије за Косово и Метохију, њихов захтев никада није стигао у Београд. Током заједничке борбе са породицом Антић за правду и помоћ, нажалост, напустила нас је домаћица куће.

Све што смо имали у задње време давали смо за лекове. Преко 20 кутија месечно. Онда превоз Митровица, Приштина, Ниш… Сад сам и ја лоше. Бринем за Ивана, како ће и где ће он. Млад је и треба му подршка да има макар кров над главом, Ја вољу низашта друго више немам.

Зоранови лекови

Немар и неправда највише погађају Антиће

Огромна влага у купатилу прети да уруши зид. Хладноћа и лоша столарија када се удруже Антићи су и у кући у јакнама. Обесправљени, заборављени и са тешким животним бременом сасвим су без наде.
Због тога им у оквиру акције Мало које много значи помажемо да врате наду и обнове кућу. Да макар и две просторије у којима живе буду достојне човека.