Јован Стојковић из Партеша један је од првих стипендиста Хуманитарне организације „Косовско Поморавље“. Наша организација стипендирала га је 4 године, док је истовремено похађао гимназију и музичку школу у Врању.
После година рада, свакодневног вежбања и такмичења, Јован је остварио велики успех. Уписао је Музичку академију у Нишу као један од троје студената примљених у класу свог професора.
Са Јованом смо разговарали о одласку од куће, животу у ученичком дому, манастиру Драганац, значају стипендије и његовој жељи да једног дана помогне талентованој деци са Косова и Метохије.
Одлазак од куће и живот у новом граду
Јоване, одмах по завршетку основне школе уписао си музичку школу и гимназију у Врању. Четири године живео си у ученичком дому. Шта ти је било најтеже на почетку?
Сваки почетак је тежак. Требало је да упознам град и да се навикнем на две смене у школама. Окружење је било доста другачије и било ми је потребно време да прихватим градски начин живота, јер ми на Косову нисмо навикли на то.
Ипак, најтеже је било свакодневно вежбање по неколико сати, а затим и учење теорије и осталих предмета. Сваке године имао сам између 18 и 20 предмета.Није било лако да све научим, одговарам, припремам градиво и истовремено редовно вежбам хармонику. Ипак, некако сам увек успевао и на крају сам био задовољан оценама.
Док су други шетали, Јован је вежбао
Колико је било потребно рада и одрицања да би постигао одличан успех у две школе?
Вежбање хармонике уопште није лако. Не може да се вежба данас и сутра, а затим да се инструмент не узме три дана. Тада је претходно уложено време готово узалудно.Зато је било много одрицања. Морао сам да вежбам сваког дана.
Док су други били на фудбалу или шетали градом, ја сам свирао.Ипак, уз добру организацију времена може све да се постигне. И дружење, и изласци, и добре оцене. Само је потребно уложити мало више напора.
Јован Стојковић
Да није манастира, не би било ни нас
Викендима си често наступао у манастиру Драганац где цела породица Стојковић свакодневно ради и помаже на економији, у гостопримници. Какву је улогу манастир имао у твом одрастању и музичком путу?
Да није манастира, не би било ни нас. Подршка и помоћ манастира били су уз нашу породицу од малена. Захваљујући манастиру настала су „Браћа Стојковић“ и људи су чули за нас. Братија нам је помогла и приликом куповине хармонике, тако што је проналазила донаторе.
Највише су ми значили ментална подршка, мудри савети и помоћ приликом припрема за упис на факултет. Наш први наступ био је управо у манастиру Драганац, захваљујући владици Илариону и братији манастира. После тога, за нас је чуло много људи и почели смо да наступамо на концертима, који су углавном били хуманитарног карактера.
Браћа Стојковић
Шта човек са Косова носи у свет
Захваљујући познанствима из манастира, твој брат и ти путовали сте широм земље и у иностранство. Шта човек треба да понесе из свог родног краја?
Веома је важно да човек одавде понесе кућно васпитање и начин живота. Много људи то промени када оде негде далеко, али за мене су култура и наслеђе богатство једног народа и то не треба мењати. Немамо чега да се стидимо.
Рођени смо на Косову и тиме треба да се поносимо.
Важно је и да људима пренесемо да не треба да се плаше да дођу на Косово, у манастире или у наша места. Нама много више значи када неко дође, види како живимо и упозна овај крај него било шта друго.
Упис на Академију је само једна победа
Иза тебе су бројне награде, одличан успех и упис на Музичку академију у Нишу. Колико су се твоји циљеви до сада остварили?
Моји лични циљеви су већи, тако да могу да кажем да је упис на Академију само још једна победа на путу ка њима. Подршка породице је веома важна за све што човек ради. Уколико нема подршке, много је теже да се нешто оствари.
Значајни су и људи из окружења који верују у ваш успех. Њихова подршка и добра воља помажу да се дође до циља.
Јован стипендиста ХО Косовско Поморавље
Један си од првих стипендиста наше организације. Колико ти је стипендија значила током школовања?
Стипендиста Хуманитарне организације „Косовско Поморавље“ био сам четири године и та подршка ми је много помогла у финансијском смислу. Припреме у Нишу и одласци на такмичења били би готово немогући без таквог вида помоћи. Поред новца, важни су и добра воља, разумевање и осећај да неко прати ваш рад и жели да успете.
Подршка младим талентима са Косова и Метохије
Како би организације требало да подржавају младе људе са Косова и Метохије?
Мислим да би организације требало више да се усмере на оно што ради Хуманитарна организација „Косовско Поморавље“. Важно је проналазити младе таленте, било кроз спортске клубове, музичке школе или друге активности, а затим их подржавати у даљем развоју. Такође је важно повезати младе са људима који им могу помоћи. На тај начин нешто што нам делује незамисливо може да постане могуће.
Јован Стојковић
Жеља да помогне деци из свог краја
Шта би волео да једног дана урадиш за свој родни крај и децу која живе на Косову и Метохији?
Волео бих да једног дана помогнем да се реновира музичка школа, да се купе нови инструменти и да деца имају прилику да похађају мастер класове врхунских професора из Србије и Европе. Такви професори могу да препознају таленат и да од једног детета направе великог музичара. Можда све то звучи немогуће, али заправо није. Уз добра познанства, вољу и подршку, нешто од тога може да се реализује већ данас.
Надам се да ће једног дана бити тако и да ће млади таленти са Косова и Метохије имати усмеренији, лакши и бољи пут.
Наш рад можете подржати на следеће начине:
Месечна (стална) претплата
Подржите наше акције и помозите породицама на Косову и Метохији! Позивамо вас да нам се придружите у борби за достојанствен живот Срба на Косову и Метохији.
Изаберите месечну претплату и постаните део наше свакодневне мисије подршке. Претплати се
Једнократна донација
Уколико желите да подржите наш рад без обавезе месечне претплате, можете уплатити једнократну донацију и директно помоћи нашим акцијама. ДОНАЦИЈЕ
Оставите коментар