Завршена је Летња школа Косовско Поморавље, коју већ трећу годину за редом успешно организујемо, у периоду од 3. до 10. августа 2025. године, а ове године одржали смо је на Шар-планини, у месту Штрпце. Камп је окупио децу из српских енклава и изолованих села на Косову и Метохији: из Косовске Каменице, Грачанице, Липљана, Витине, Гњилана и Штрпца.
Први сусрет на Летњој школи – од стидљивости до загрљаја
Предавачи су признавали да су и сами имали трему. NTC предавач Ивана Оташевић Вељин каже:
„Можда сам очекивала затворенију децу, а дочекала ме је група раздраганих, спремних за рад и жељних дружења. Њима је најважније да смо сви заједно, било да играмо „Између две ватре.“
Већ првог дана, вече импровизације претворило се у праву лекцију храбрости.
„У почетку је било срамежљиво, а онда су деца викала „Аајмо још! Ајмо још!“ И тада сам схватила колико желе да учествују у свему,“ прича Ивана.
Учење које се памти
Ове године цео програм био је заснован на NTC систему учења професора Ранка Рајовића, учење кроз игру, асоцијације и логику који подстичу креативно размишљање. Деца су учила у природи без телефона.
„Имали смо и радионице од два сата, а нико се није пожалио. Чак ни најмлађи,“ каже Ивана.
Најомиљенија игра била је „Између две ватре.“
„Иако знају да ће их лопта погодити и да ће изгубити свој живот, они га дају да би другар остао у игри. То је знак да су се повезали, чак иако су се тек упознали.“
Слобода коју деца из српских енклава иначе немају
За децу која одрастају у изолованим српским срединама, овај камп је био простор без ограничења.
Учитељица из Могиле Марина Весић примећује:
„Слободa за игру, говор, изражавање – то је оно што овде добијају, а код куће често немају.“
Њен колега из Липљана, Богдан Митић, додаје:
„Они одрастају без праве слободе. Овде су могли да трче, да се играју, да учествују у свему. Радовали су се свакој ситници.“
Тренуци са Летње школе који враћају веру у људе
Вероучитељка Ивана Антонијевић издваја једну сцену која, како каже, „говори све о њима“:
„Током једног од оброка, када је на тањиру остала само једна мекика, девојчица је без размишљања предложила да је поделе са другарицом која је желела исту. Тај гест је показао да у групи нема себичности, већ да деца природно деле оно што имају, водећи рачуна да свако добије једнак део.“
Моменат из Призрена који се памти
Излет у Призрен био је за све дубоко емотиван. Марина Весић прича кроз сузе:
„Када су у манастиру Светих Архангела једногласно отпевали песму о Косову, толико мала група учинила је да манастир делује пун и духовно и емотивно. То је моменат који ћу памтити.“
Тимски дух и солидарност
Професор физичког васпитања Иван Арсић каже:
„Најбоље су тимске игре, јер сви учествују и сви славе. Победа или пораз, на крају су сви заједно.“
Професорка математике Маја Арсић додаје:
„Овде су научили да се боре до краја. И кад изгубе, друга деца приђу и кажу: „Идемо даље!“ То је као једна породица.“
Захвалност
„Свако од нас се кући враћа са више него што је донео на камп,“ рекли су предавачи на крају Летње школе.
Један од најмлађих учесника, своје утиске је изразио једноставно:
„Не, не, не! Нећемо да идемо! Желим да останем још пет ноћи и још десет дана.“
Деца на Шар-планини
Као организатори, најсрдачније се захваљујемо донаторима који су омогућили да се и ове године одржи Летња школа. Хуманитарним активностима трудили смо се да приближимо идеју пројекта и драго нам је што су је многи препознали и подржали.
До следећег сусрета, радујемо се новим идејама, сарадњи и подршци, како би школа постала место најлепших успомена за што више деце из села широм Косова и Метохије!
За више оваквих акција подржите рад наше организације.
ДОНАЦИЈЕ
Оставите коментар