У оквиру наше сталне акције за помоћ становништву, обишли смо четири породице у Новом Брду пре првог снега. Обилазили смо домаћинства у засеоцима, а слике са терена биле су потресне. Села су запуштена, нема пута, људи имају минимална примања (највише 200е), која се годинама не повећавају док су се цене удвостручиле. Пољопривреда је мала и неразвијена.
По махалама у Новом Брду нема ни пута
У Јасеновику, пешачећи према кући Милорада и његових синова Жике и Слободана, домаћин је чуо да смо се жалили на блато, јер пута нема. Пре добродошлице рекао нам је: – Због тог пута кога нема, умрла ми је жена, нема ни ње.
Није могао, каже, да је на време одведе лекару, када је одједном доживела напад, нити је имао како, нити се до њих могло возилима. Нажалост и његов млађи син Слободан је тешко болестан, неопходна му је скупа терапија и нега, што не може ни да замисли. Живе од мале Милорадове пензије и нешто пољопривреде. Кућа коју су добили није завршена, због тога су просторије хладне, има много влаге, а то је посебно лоше по Слободаново здравље. У дворишту имају мало стоке за своје потребе, а дрва из шуме не смеју да секу, док за своја немају новца.
Засеок Камбери у Новом Брду
Засеок Камбери, долазимо до породице Станковић. Имају петоро чланова. Најстарији син Милош завршио је вишу медицинску школу, још увек нема посла, његова млађа сестра такође студира медицину, а најмлађи Михајло је основац. Срђан и Нена, родитељи, покушавају да им омогуће нормалан живот, баве се пољопривредом, надниче, све у нади да им деца неће отићи из родног места. Али шансе су јако мале, они једва да успевају да их школују. Нена, каже, да би јој највећа помоћ била да њена ћерка добије било какву стипендију и има сигурност док је далеко од куће.
Србима у Новом Брду потребна помоћ да презиме
Следећи засеок Шумаци, како му име каже, окружен шумом. Мало нам је више времена требало да дођемо до Стојановића. Овде нас дочекује Живојин, кроз сузе нам прича, да је живот изузетно тежак и да млади људи не могу да издрже овакав начин живота. И њему је син пре неколико дана отишао за Београд у потрази за послом.
Сва ова места километрима су удаљен једна од других, а и од града. Људи немају начина да оду у набавку, ако не поседују своје возило, а то је, ипак, реткост међу угроженим породицама.
Помоћ у храни и средствима за хигијену, можда, се чини скромним. Људима из ових места значи им много, јер им кроз неко време решава највећу бригу – како да преживе зиму.
Наравно, један обилазак не решава много. Потребно је наставити са акцијом током целе зиме, како бисмо збринули што више породица из удаљених планинских енклава. Нажалост, криза и инфлација, готово су потпуно променила приоритете многих, те се сада размишља само о основним стварима, док су већи планови, сигурна примања, само далека и неизвесна будућност.
Током ове посете, свим породицама смо поделили, пакете са храном и средствима за хигијену. Али и вино за славу, поклон једног од наших донатора који је тиме желео да помогне и произвођаче у Хочи и угрожене на Поморављу.
Захваљујемо се свим донаторима који подржавају наш ради и тиме нам омогућују да спроводимо овакве акције и помажемо људима. Надамо се да ће људи који нас прате, а у могућности су да помогну, да препознају значај оваквих акција и прикључе се великом броју донатора великог срца који су уз Србе на Косову и Метохији.
Информације о начину уплате донација можете пронаћи на следећем линку: ДОНАЦИЈЕ
