У селу Церница, недалеко од Гњилана, мештани данас обележавају празник Светог пророка Илије, заштитника Срба у Церници и храмовне славе.
Некада су за овај велики хришћански празник у Церницу долазили сви Срби из околних села, Партеша, Доње Будриге, Пасјана, чак и даљих, а церничке куће биле би пуне гостију, након литургије у цркви Светог Илије. Тих дана се старији Церничани носталгично присећају, док они млађи и не памте боља времена.
Церница је, нажалост, постала симбол страдања српског народа у Косовском Поморављу, након 1999. године. Живот Срба у овом месту, у коме је пре рата било 150 српских домова, данас се свео на свега неколико улица, у којима има тек тридесетак српских кућа. У једној од њих је после рата, смештена и основна школа „Бранко Радичевић“.
Данас многи Церничани живе у страху од поновних напада од екстремиста. Већина њих своје детињство и младост памти по паљењу кућа, гађању каменицама, немању струје, убиствима и протеривању. Зато и не чуди да на плодним церничким ораницама скоро да нико не сеје и да има и оних који су приморани да тешка срца продају своја имања, страхујући да њихова деца не доживе исту судбину.
Иако би многи рекли да у Церници нема будућности за Србе, нарочито за омладину, најхрабрији и најистрајнији Церничани и данас су са својим породицама отворили врата сеоског храма. Молитве Светом Илији и даље се, као једина нада за Србе у Церници, узносе сваког 2. августа. У њима је сачувано и сећање на многобројне невино страдале житеље, међу којима су и деца, чију ће жртву памтити потомци и сви Срби са Косова и Метохије и шире.
Чини се да сами пламени карактер и огњена сила Светог Илије, дају снагу и благослов преосталим Србима у Церници да не напуштају своје куће. Прослављајући свог заштитиника, они чувају српско име и православну веру, у месту где се о српству писало још у време Високог Стевана.
Нека је срећан и благословен данашњи празник и слава мештана Цернице и нека је вечна слава невино страдалој браћи и сестрама, чија се жртва никада не сме заборавити!
