Школа у Липљану једина која ради суботом

ОШ „Браћа Аксић“ у Липљану једина је школа која ради суботом. Разлог је тужан и поражавајући. Понедељком је пијачан дан у Липљан. Због тога што је пијаца одмах до школе, безбедност деце је угрожена и она овим даном не иду у школу још од 1999. године.

Зашто школа у Липљану не ради понедељком

– Није безбедно да деци иду у школу јер се окупља велики број Албанаца. Честе су провокације, посебно од деце. Показује симболе велике Албаније, добацују, а деца су осетљива на те ствари. Иначе када их изведемо напоље, ми морамо да пазимо 300 пута више него када смо унутра, јер неко од наше деце може да узврати на провокацију и да онда настане велики проблем. То може да буде јако опасно, живот овде је опасан.
Објашњава учитељ Богдан Митић

Школа у Липљану

Како деца у Липљану проводе слободно време

Деца у Липљану одрастају тужно каже њихов учитељ. Слободно време проводе код куће, а окупљају се само у цркви и то кад је лепо време. Живе у различитим деловима града и сами не смеју да оду до друга и другарице.

– Они се играју само у цркви, за све друго мора неко да их одвезе и врати до неког од околних села. Немамо салу за физичко, тако да спорт не може да се организује. Ми држимо час физичког у учионици.

Школско двориште у Липљану

Школа у Липљану има доста проблема, али и добре воље запослених

Осим сале за физичко, школа има проблем са плафонима. Огроман део плафона у свим просторијама се рони и то траје већ више година. Деца и запослени кажу да су се скоро и навикли на то стање, међутим, овако нешто не би се смело занемарити. Из управе кажу да су безуспешно покушавали да добију средства за санацију, али да су приоритети другачији из године у годину.

Школа у Липљану

Како Срби славе Божић у Липљану?

Основци из Липљана нацртали су нам како они славе Божић. На цртежима, наравно, симболи града стара и нова липљанска црква, народ, ватра, бадњак. С обзиром на то да је црква њихово омиљено место, у цркви су распевани, разиграни и сасвим безбрижни.

Божић у Липљану

– За Божић полазим код стрица и стрине, а поподне ме мама и тата воде код ујке.

Једно је од присећања наших другара који као и остала српска деца на Косову и Метохији најрадоснији празник прослављају са породицом, у дому и тихо, али са много љубави, вере и наде.