Са Кристином Васић градом који све мање личи на Липљан

Градом који све мање личи на Липљан, варошицу покрај Приштине, шетамо са Кристином Васић нашом стипендисткињом. Тако је мастер студенткиња архитектуре описала родни град, у коме је остала једина из своје генерације. Како, онда, изгледа један дан двадесетогодишњака у Липљану 2024. године.

Липљан град богатог наслеђа и културе

Овде нема младих, ми смо везани за кућу и када дођемо, за родитеље, послове око куће, имамо још једну српску кафану у Липљану, али она није за нашу генерацију. Обично и када се деси да се окупимо то буде овде у цркви. Седнемо наравно и у албански кафић или пицерију, за нас је то нормално. Али црква је увек била центар нашег окупљања, овде се осећамо слободно и читав живот Срба у Липљану градио се, концентрисао и везивао за цркву.

Lipljan crkve

Цео је Липљан стао у цркву

Када су се овим градом и по читавом Косову и Метохији дешавали различити немили догађаји, црква је увек била склониште. Место на коме су људи проналазили уточиште и сигурност, а наду полагали у Бога. Ипак, све је мање Срба да се окупе око старе и нове липљанске црквe. Све је чешћи призор да се на месту мале, породичне једноспратнице издиже читава зграда. Једна по једна грађевина, заклања осунчано црквено двориште и све више мења лик мирне варошице.

Ко жели да Липљан не личи на Липљан?

Процес урбанизације Липљана је као одговор на наше живљење у Липљану. Мислим да овим желе да избришу сваки траг нашег постајања овде. Што се тиче кућа одавно су откупљене и срушене, граде се зграде као што можете да видите. Последња зграда која је срушена је била зграда Комуналног предузећа, која је била једна од најстаријих тог типа у Липљану, са јако лепим фасадама. Заправо била је слика Липљана какав је некада био. Када сам видела да су чак и њу срушили, само сам помислила да ће сада све да сруше. Липљан више неће личити на Липљан у коме сам ја ишла у школу. Некада и сама не могу да препознам свој родни град.

Lipljan

Шта чини Липљан местом чуда и страдања?

Недалеко од дворишта цркве налази чувени бунар, некадашње место састајања у Липљану. Прича која бунар везује за нову липљанску цркву посвећену Светом Флору и Лавру сведочи давну хришћанску историју Липљана.

Заправо црква Ваведења пресвете Богородице налази се на темељима некадашњег паганског храма. Тај храм саградили су управо мученици Флор и Лавро којима је посвећена нова црква. Они су били проповедници послати да на просторе тадашње Илирије саграде пагански храм. Када су то одрадили, они су срушили у храму све кипове, новац из храма поделили сиротињи и молили се целу ноћ да храм преобразе у хришћански. Због тога су од надлежних у Илирији били бачени у овај бунар и пострадали, а данас нова црква носи њихово име.

Lipljan bunar

Стари Липљан бледи, руши се и продаје

До оронулог бунара, једва још, стоји обрушена Ћинова кафана. Чувена кафана још чувенијег Липљанца који није хтео да је ни по коју цену прода, штрчи из новог паркинга око ње. У истој улици је још неколико старих српских кућа, а неке од њих већ су продате и чекају рушење. Понеки избледели натпис на излогу или капији уморно и бесциљно чека још коју јесен да се потпуно спере и нестане из липљанске вароши као и језик не коме је исписан.

Људи и не знају да Липљан постоји. Увек морам да објашњавам да је Липљан близу Грачанице, близу Приштине… Некако је овај град био потиснут од стране и институција и новинара. Овде су увек живели Срби и Албанци ми смо на то навикли. Ми смо говорили својим језиком увек, они својим, нама је све то нормално. Липљан је један од ретких мултиетничких средина која, донекле, добро и функционише.

Родни Липљан вечита инспирација

Богата историја, бурна дешавања последњих деценија, чинили су овај градић инспиративним за младог архитекту. Родно место, културно наслеђе и укорењеност у вери и историји утицали су да Кристина Васић из Липљана себе посвети архитектури.

Јако сам инспирисана сакралном архитектуром. Липљан је богат таквим споменицима. Поред бунара, ту је и споменик палим борцима из Другог светског рата, некадашња Улпијана, црква Светих Флора и Лавра коју је пројектовао архитекта храма Светог Саве у Београду и стара црква која је једна од најстаријих на овим просторима.

Нажалост Липљан није место на коме Кристина мисли да гради живот и породицу. Пре свега јер, осим општине и школе, не постоје места где може да ради. Потом и зато што по свему судећи, не би имала ни са ким да остане. Ипак, њена породица је, каже, све уложила у дом и Липљан и одавде не иде.