Приликом обиласка српских средина у Метохији подељено је 80 пакетића за децу узраста до осмог разреда. Посетили смо свештеника и његову породицу са петоро деце у Истоку. Они живе у парохијском дому потпуно изоловани од других српских средина у околини. Након тога састали смо се да децом и родитељима из села Дрен, које се налази на отприлике пола пута од Истока до Зубиног потока.
Поделили смо 80 пакетића у селима широм Метохије
Иако административно припада општини Зубин поток, ово село такође налази се у Метохији. Ретко ко од хуманитарних или других организација посећује вредне мештане села Дрен. С обзиром на то да је село доста разуђено састали смо се на раскрсници крај главног пута где су сви могли да дођу. Ту смо децу обрадовали пакетићима, а са старијима разговарали о томе како се живи.
Тежак живот метохијског села Дрен
Слично као и у Новом Брду, чули смо да се живи тешко, од сточарства и пољопривреде углавном. На њима смо ипак приметили ведра и насмејана лица. Договорили смо се да их поново посетимо и тим приликом обиђемо ближе њихова домаћинства како бисмо имали и увид у појединачне проблеме и потребе.
Поново код домаћина у Црколезу
Затим смо се упутили у сада нама добро познати место, Црколез. Већ је трећа година како обилазимо ово мало брдовито село и дарујемо сву децу божићним пакетићима. Овде већ никако нисмо могли да одбијемо силне позиве да свратимо на кафу и послужење. У кући код једног домаћина разговарали смо о томе шта је ново од прошле године. Да раднички и борбени дух није напустио ове добре и вредне, једноставне људе било нам је јасно када је при подели пакетића у центру села један од школараца до нас стигао трактором, враћајући се са неких сточарских послова.
Доњи Лукавац још једно дивно село на нашем путу Метохијом
Уз обећање и молитве Богу да се поново сретнемо растали смо се носећи дарове.
Следеће место које смо обишли било је Доњи Лукавац, у коме живи неколико српских породица са петоро мале деце. Мале повратничке кућице, са двориштима, живином и пластеницима је оно што нас је сачекало у овом месту на путу од Истока ка Осојану. И наравно гостопримљиви домаћини радосни и захвални што их је неко обишао.
Пакетићи подељен и у Видању код Клине
На послетку, свратили смо у село Видање, код Клине. У том селу живи око шездесет Срба а ту се налази и основна школа, издвојено одељење основне школе из Осојана. Са школарцима, али и малишанима који још не иду у школу нашли смо се у малој, али дивно сређеној школској згради у Видању. На самим вратима сачекала нас је девојчица са питањем: ,,А где су пакетићи?”.
Уз осмехе, изразе захвалности, у игри, дружењу и радости провели смо наредних сат времена. Од наших домаћина од којих су неки радници школе сазнали смо да је дуги низ година школа била смештена у приватној кући. Данас, у тој школи има шесторо ђака. Ипак, упркос тешким условима многи ђаци су наставили школовање тако да сада завршавају факултете или су их већ завршили. Одсеченост од других српских средина и лоша перспектива за младе је оно што највише мучи становнике Видања. Ипак, упркос свему и овде смо наишли на ведар дух и снажну жељу да живе у свом селу, на својој домовини, што су и показали враћајући се у своје домове након што су сви били протерани из њих пре двадесет и шест година.
Хвала вам што смо и ове године делили радост Метохијом!
Пријатељска топлина људи из Црколеза и велика храброст и одлучност људи из Видања, Лукавца, Истока, Осојана, Клине и других метохијских места је оно што нас увек гане када се са њима срећемо. Трудићемо се да их обилазимо што чешће и макар за онолико колико је у нашој моћи побољшамо услове живота и за њих, али и за нас из других крајева Косова и Метохије који би требало да увек будемо оснажени примером метохијских Срба.
Позивамо вас да подржите и друге акције наше организације којима помажемо народ на Косову и Метохији.
Акције у току
Пројекти
ДОНАЦИЈЕ
Оставите коментар