Прочка
Последњи је дан Беле недеље уочи Чистог понедељка, од сутра почиње Велики Васкршњи пост. Пре почетка Другог светског рата, већина Срба која је живела у селима прослављала је Беле Покладе, дан праштања и помирењa. Покладе су хришћански празник који по народним обичајима обухвата породичне гозбе и сеоска весеља уочи великих постова. Срби на Косову и Метохији овај празник називају Прочка или Прошене Покладе што указује на то да би на данашњи дан сви завађени требало да се помире, опросте једни другима увреде и чиста срца и душе запосте велике посте.
Некада се веровало да се на Прочку терају зле силе, нарочито вештице, па су у селима у околини Гњилана покладне ватре које се пале на улицама и трговима да би их мештани прескакали, добиле назив каравештице, што значи карати односно терати вештице. Мештани, претежно деца и омладина, окупљају се око обредних ватри, које се прво прескачу, а затим се обично на превару, многима изгараве лица, како би се вештице уплашиле и побегле од покладара. Није познато од када се тачно празнују на овај начин, мада међу становницима постоји уверење да се обележавају још из Турског времена. Неки сматрају да оне представљају старословенско наслеђе, на шта указује чињеница да се прослављају и код осталих словенских народа, не само код Јужних Словена.
Обичаји о Прочки обилују шалом и весељем, како би се тиме допринело ширењу лепог расположеља и слоге унутар породице, али и међу комшијама и мештанима села.
У кругу породице припрема се богата празнична вечера, а јела са ове трпезе код Срба из Сиринићне жупе, називају се још и бела храна. Незаобилазни су купус са сланином, пита са купусом, сир, месо и млечни производи…
Омиљени обичај код деце је амкање или ламкање јајета, који се изводи после вечере тако што се неољуштено кувано јаје пробуши, веже концем и окачи да виси са лустера или таванице. Деца се онда окупе испод јајета и труде се да га ухвате устима. Каже се да ће онај који у томе успе, имати највише среће у години.
У месту Штрпце у Сиринићкој жупи, постоји читав низ догађаја везаних за овај празник, који се изводе током целог дана и за које би се могло рећи да чине један прави, шарени карневал који се припремао у току протекле године.
Штрпчани верују да се на данашњи празник жени Краљевић Марко, па се тако церемонија Женидбе Марка Краљевића изводи сваке године у виду хумористичке представе у којој учествују углавном млади и деца. За ову прилику припремају се и посебне маске од вуне, коже, крзна и других материјала које носи учесници поворке, односно вучари, сватови Марка Краљевића.
Прочка или Проћке, пре свега су православна светковина, а јединствени традициноални начини обележаваља данас су искључиво забавног карактера. Негде се прескачу каравештице, негде олалије, а неки мавају кумбаре. Ипак, сви православци данашњи дан називају Сиропусном недељом или недељом праштања, јер се на вечерњем богослужењу овог дана служи чин међусобног опраштања у храму.
Најзад, на свакоме од нас је да одлучи како ће и да ли ће обележити Беле Покладе, али је важно да макар познајемо обичаје својих предака и да нам каравештице не буду смешне и застареле, док из године у годину све већи број нас размишља који ће костим обући за Ноћ вештица.
