Када говоримо о младима који својим трудом и знањем доказују да будућност на Косову и Метохији постоји, једно од тих лица свакако је Миљана Бојковић. Она је студенткиња четврте године Правног факултета Универзитета у Приштини, са привременим седиштем у Косовској Митровици, и једна од стипендисткиња Хуманитарне организације Косовско Поморавље.
Миљана живи у Бабином Мосту са родитељима, два млађа брата и сестром. Уз све обавезе које носи живот у породици са четворо деце, успела је да изгради јасан циљ – да заврши студије и остане у свом завичају.
„Волела бих да завршим овде факултет и да овде наставим да радим и да помажем и својој породици и, наравно, свима. То ми је неки циљ“, каже Миљана.
Стипендије за студенте на Косову и Метохији – подршка која мења живот
Као и многи студенти на Косову и Метохији, и Миљана се сусрела са бројним изазовима. Стипендија јој је била ветар у леђа.
„Пријавила сам се преко вашег сајта. Видела сам објаву и на Инстаграму и хтела сам да пробам, јер сам мислила да ћу, уколико и паднем на препрекама, добити велику подршку да наставим школовање. Стипендија ми покрива доста трошкова око смештаја у дому, књига и осталог. То је само један вид подршке који ми даје мотивацију да останем у свом крају и да помогнем својој заједници.“
За многе студенте то није само финансијска помоћ – то је осећај да нису сами и да постоји неко ко верује у њихов труд.
Студентски живот у Митровици – изазови који јачају
Студентски живот ретко када пролази без препрека. Миљана признаје да је и сама у једном тренутку размишљала да одустане:
„У првој години сам имала један испит који сам више пута падала. Тада сам мислила да ћу да одустанем. Али нисам могла. Мислим да свако може да успе ако има циљ. Водила сам се тиме да не одустанем и на крају сам положила све. То ми је био највећи изазов.“
Данас је поносна што је истрајала.
„Да завршим факултет, да се запослим, да будем свој човек, да олакшам и својим родитељима и себи. То је нешто што ме држи“, додаје.
Иако студирање у организационом смислу изгледа слично као у другим градовима Србије, разлике ипак постоје.
„Једина разлика је у томе што код нас увек постоји извесна напетост због ситуације и неке неизвесности шта може да се догоди. То је једино што нас издваја, али, у суштини, студирање је исто као и у другим градовима Србије“, објашњава Миљана.
Подршка младима на Косову и Метохији – избор да остану
Миљана на Газиместану
Миљана истиче да никада није размишљала о трајном одласку.
„Искрено, волела бих да останем овде, јер кад год одем у централну Србију на кратак период, вуче ме нешто назад – овде ми је дом. Због тога највише желим да останем на Косову и Метохији.“
За њу и њене колеге, Универзитет у Митровици је симбол наде.
„Мислим да смо ми, млади студенти, овде будућност. Сви млади који студирају у Косовској Митровици – једино они тренутно држе Митровицу. Универзитет је оно што даје наду да ће бити боље.“
Њене речи потврђују и ставове других младих.
„На мом факултету сви желе да остану. На мојој години, сви са којима се дружим мисле тако. Надамо се да ћемо сутра постати адвокати, лекари и да ћемо остати овде да помажемо нашем народу – без обзира на нацију или било шта друго.“
Порука будућим стипендистима и донаторима
Упркос свим тешкоћама, Миљана има јасну поруку за младе и за све који размишљају да подрже студенте на Косову и Метохији:
„Поручила бих да никад не одустају од образовања, да верују у себе и да искористе сваку прилику која им се пружи. Знање је највећа вредност коју човек може да стекне и нешто што нико не може да му одузме.“
Нада која остаје на Косову и Метохији
Прича Миљане Бојковић није само сведочанство једне младе девојке која гради своју каријеру – она је симбол генерације која жели да остане, да се бори и да гради заједницу на Косову и Метохији.
У њеним речима препознаје се оно највредније – вера у знање, у заједништво и у будућност на Косову и Метохији.
За још прича о животу Срба на Косову и Метохији подржите рад наше организације.
Оставите коментар