Актуелни друштвени догађаји крајем 20. и почетком 21. века, утицали су на развој услова живота широм света. Ток развоја захватио је све, осим српске популације на простору Косова и Метохије.
Срби са Косова и Метохије живе у ропству. Прогањани са вековних огњишта, пали су на дно лествице људског живота.
Српску популацију у Косовском Поморављу, углавном, чини сеоско становништво, које живи од пољопривреде и сточарства, док могућности за друге послове не постоје. Преостали, млади и образовани кадар, ради у институцијама Републике Србије.
У Косовском Поморављу живи између тридесет и тридесет пет хиљада Срба. После НАТО бомбардовања Срби су искључени из свих токова друштвеног и економског живота. Индустријска предузећа, у којима су пре рата радили Срби и Албанци, сада су приватизована, затворена или затворена за Србе.
Од великих предузећа која су некада хранила народ у Косовском Поморављу остало је само сећање. На тим местима сада су познати шопинг молови. Услови за развој приватног сектора су лоши.
Преостали Срби, који би желели да зараде за живот поштеним радом код Албанаца, наилазе на језичке препреке и дискриминацију. О изузетно лошем економском стању Срба говори чињеница да хиљаду триста породица живи од новчане социјалне надокнаде. У том економском хаосу највише губи омладина Косовског Поморавља. Перспектива за индивидуални, духовни, друштвени и економски развој омладине не постоји.
Значајно би било да се направи дугорочна стратегија развоја и живота.
Она би обухватала развој занатства, предузетништва, породичних бизниса, и тако помогла опстанку и останку Срба у Косовском Поморављу.
Хуманитарна организација „Косовско Поморавље“ ради на економском пројекту „Опстанак“, у нади да ће помоћи породицама да покрену и развију породични бизнис. У Косовском Поморављу изузетно се цени рад занатлија, а на интернет страници организације у процесу је покретање онлајн продавнице.
Занатлије у онлајн продавници могу продавати своје производе, како би својим радом и талентом зарадили новац. Срби у Косовском Поморављу имају право на достојан живот, обнову својих домова и изградњу економског идентитета.
Свако од нас може новчано да им помогне, али они заслужују да живе од свог рада, а не од милостиње.
