Милиони су расељени по свету трагајући за местом које ће им дати кров над главом, надајући се да ће га некада, можда, назвати домом. Та је судбина Србе са Косова и Метохије пратила вековима, па све до данас, трагање, расељавање, враћање облећу као птице над сваком српском кућом. Верујући хришћански да судбине нема, већ да Божја промисао води човека до места смисла – до дома, у послератну пустош, у порушену Метохију вратили су се Дашићи Брестовику, крај Пећи. Марта је, одлучила да следи пример родитеља и уписала студије књижевности у Косовској Митровици на Косову и Метохији.
– Моја породица се 1999. раселила у централну Србију, где сам се и родила. Пар година смо живели као подстанари тамо, док тата није одлучио да је време да се вратимо, да је ово овде његова отаџбина, где су генерације пре њега живеле. Хтели смо да одрастамо тамо где и наши тата и мама. Страх је био присутан и наши су се вратили на велики ризик са двоје мале деце. Али ми је драго што су то урадили.
Срећна околност била је што су Марта и њен брат били деца, признаје. Уопште нису били свесни окружења и тешкоћа, одрастали су безбрижно, на селу, смишљајући игре и маштајући, додаје Марта присећајући се детињства.
– Нисмо имали оно што имају друга деца, али били смо срећни и захвална сам родитељима на томе – то пружа само дом.
Зашто се неко одлучи да студира Српски језик и књижевност у време када већина младих жели да одабере нешто што ће им бити добро плаћено и у чему ће лако пронаћи посао?
– Већина младих се данас одлучи да студира нешто што доноси велику зараду и лако дођу до посла, нико не може да их криви, такво је време. Лично сам, ипак, одлучила да упишем књижевност јер волим језик, а посебно књижевност и желим да допринесем томе да се српски језик очува на овим просторима. Језик нам је изузетно важан, пре свега јер је део нашег идентитет и традиције, коју управо кроз језик чувамо.
Себе после студија види на Косову и Метохији. Такав живот, каже, може лако да замисли и о томе машта. Ипак, реалност је таква да се многим младим Србима та жеља неће остварити. У потрази за послом, иако претрпели и ратне дане, после тоталног економског слома који се након рата десио, Срби одлазе са Косова и Метохије свакодневно, јер ни 25 година од тада перспектива за останак није боља. Зато се и студирање на Косову и Метохији променило у односу на претходне деценије.
– Студирање у Косовској Митровици доноси велике предности и исто толико мана. За себе сматрам да сам провела лепих неколико година овде, током студија, стекла многа познанства и имала лепе успомене. Међутим, атмосфера је напета, сваке године је све мање студената. Због личних страхова или недовољно информација о самом животу овде, тешко се одлучују да упишу факултет на Косову. Мало студената и неизвесности последњих година, недовољно садржаја за младе, дешавања, пракси које би студенти могли да раде, стварају нам додатну бригу и отежавају студирање.
Марта Дашић већ неколико месеци је стипендисткиња наше организације, на програму који су великодушно подржали наши донатори широм света.. Оваква подршка велика је нада и помоћ породицама које школују децу на Косову и Метохији објаснила је Марта.
– Мислим да је изузетно битно да подржимо младе на Косову и Метохији, јер су они наш браник и будућност – ако их изгубимо, изгубили смо све! Нажалост наш глас се ретко чује, а мислим да би требало да студенти имају прилике да кажу шта мисле.
Позив донаторима
Позивамо донаторе да подрже акцију стипендирања и тиме помогну образовање младих на Косову и Метохији!
Више о програму: Програм стипендирања ученика и студената
